BRANIO ZA "ORLOVE" PRE 15 GODINA, SADA JE NA SVETSKOM PRVENSTVU: Bio je zvezda Barselone, sada je deo "legije stranaca"!

Srbija nije na Svetskom prvenstvu, ali on jeste!Čak i kada Srbija nije imala trofejne generacije u rukometu i kada nismo dobro prolazili na velikim takmičenjima nismo imali problema sa golmanima. Uvek su "orlovi" imali sjajne čuvare mreže poput Arpada Šterbika, Darka Stanića ili sadašnjeg dua koji je prema mnogima među najboljima u Evropi. Početkom 2000-ih naša najveća golmanska nada pojavila se u timu Crvene zvezde. U pitanju je bio Danijel Šarić, koji je iz Doboja, preko Borca iz Banjaluke stigao u Beograd. Posle tri godine u Zvezdi prešao je u Sintelon, pa u Španiju. Najviše je upamćen po igrama u Barseloni sa kojom je u periodu od 2009. do 2016. godine osvojio pregršt trofeja, ali već tada nije branio za Srbiju! On je debitovao za "orlove" 2000. godine, ali u jakoj konkurenciji trofejne generacije nije uspeo da uđe u tim za Olimpijske igre u Sidneju. Nastupio je na Svetskom prvenstvu 2005. i Evropskom prvenstvu 2006. godine za Srbiju, a onda se povukao. Šest godina kasnije zaigrao je za Bosnu i Hercegovinu, da bi se tri godine kasnije opet predomislio! Tada je postao deo "legije stranaca" koju je Katar "unajmio" da igraju za nacionalni tim! Izbio je veliki skandal, ali ništa se nije moglo jer su pravila takva da su to dozvoljavala pa su za Katar zaigrali Žarko Marković, Eldar Memišević, Jovo Damjanović, Goran Stojanović, Bertran Roen, Rafael Kapote, Borha Vidal i pomenuti Šarić. Katar je stigao do finala u kome je izgubio od Francuske, a pet godina kasnije iz tog tima ostali su samo Šarić i Damjanović. Na ovom prvenstvu za sada je Katar bez poraza, savladali su Japan i Angolu u prva dva meča, a sada ih čeka derbi meč sa Hrvatskom. Tako da Srbija pored dva vrhunska golmana koje ima u svojim redovima ima i bivšeg reprezentativca koji nastupa na Svetskom prvenstvu!Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
KARABATIĆ HOĆE KOŠARKAŠKO PRAVILO U RUKOMETU: Predložio dve promene, ako ga poslušaju to će biti revolucija!

Francuski košarkaš srpskog porekla izneo je svoje predloge.Legendarni francuski reprezentativac Nikola Karabatić ima predloge kako da se rukomet učini boljim! Jedan od najboljih rukometaša svih vremena zbog povrede ne igra na Svetskom prvenstvu,a on je predložio dve velike promene. Prvo što mu smeta je već ustaljena praksa da se u situacijama kada tim napada izvodi golman. Tako se dobija dodatni igrač u napadu, a taj igrač često ulazi kao drugi pivot i pravi pometnju u odbrani protivnika. Karabatić smatra da to nije fer, te da rukomet treba da se igra 6 na 6, te stoga ističe da napade 7 na 6 treba zabraniti. No, to nije najveća promena koju želi ovaj rukometaš rođen u Nišu. On želi da se jasno uvede trajanje napada, te da se ono meri sekundama. Sada sudije imaju diskreciono pravo da prekinu napad ekipe ako misle da je neaktivan, ali to je po Karabatićevom mišljenju previše uopšteno. Karabatić smatra da se treba uvesti vreme trajanja napada. U košarci je to uvedeno odavno, još pedesetih godina i sport je postao mnogo zabavniji i dinamičniji, počelo je da se postiže više poena i povećao se broj ljubitelja sporta. Možda je vreme za ovo i u rukometu.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
TUGA U AMERICI, UMRO JE ČUVENI "JAGUAR": Bio je jedna od prvih superzvezda, njegova brzina bila je legendarna!

Tužne vesti dolaze iz Sjedinjenih Američkih državaJedna od prvih istinskih NFL zvezda u istoriji, čuveni raning bek Džon Aret preminuo je u 86. godini. Kako navode američki mediji preminuo je usled srčanog udara u svom domu u Oregonu. Svoj nadimak Jaguar dobio je još na koledžu USC na kome je bio velika zvezda. Igrao je kako u napadu, tako i u specijalnim timovima, a neki njegovi rekordi iz tog perioda još stoje, a 2001. godine je ušao u Kuću slavnih koledž fudbala. Remsi su ga izabrali kao drugog pika 1957. godine i on im se odužio. Bio je u timu do 1963. i za to vreme je pet puta bio biran u Pro Bol tim. I dalje drži rekord za najduže vraćanje početnog udarca u istoriji franšize, pošto je uspeo da istrči 105 jardi jednom prilikom. "I was good at dodgeball."Long before@ReggieBush, "Jaguar" Jon Arnett was an All-American tailback for@USC_FBmaking tacklers look silly.#FightOnForeverpic.twitter.com/3Xf1ugqSnlOn je bio jedna od prvih istinskih superzvezda u NFL-u, jer je njegov stil trčanja bio uzbudljiv i nije oklevao da pokušava neke rizične stvari poput vraćanja unazad kako bi sebi napravio prostor. Kako govore njegovi saigrači "umeo je 5 minuta da trči za 4 jarde". Završio je karijeru u Čikagu igrajući za Berse, a govoreći o svojoj karijeri uvek je znao da se našali. "Bio sam preplašen kada sam igrao na koledžu, svi su bili veći od mene, tako da sam trčao kao lud. Jer svi su hteli da stignu malog Džona", rekao je jednom prilikom. Iza sebe ostavlja suprugu, dve ćerke i sina. Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
"ČEKAJ, S KIM STE ONO IGRALI?": Još jedna BRUKA na Svetskom prvenstvu u rukometu! (VIDEO)

Organizatori su se ponovo obrukali.Kada se kaže "Svetsko prvenstvo" svi misle na perfektno organizovan turnir, ali to očigledno nije i neće biti slučaj sa Egiptom u kome se održava planetarna smotra u rukometu.Za sada je viđen veliki broj propusta, a poslednji najviše govori o neozbiljnosti.Na konferenciji za novinare posle utakmice 2. kola između Poljske i Španije, moderator "pressa" nije znao koje dve reprezentacije su igrale.Uspeo je nekako da pogodi da je igrala Poljska, ali nije mogao da se seti druge selekcije, pa je upitao poljskog selektora, što je zaista neprofesionalno. Reakcija rukometaša Maćieja Gebalea možda najbolje govori o kakvom gafu se radi.Pogledajte!Prowadzący konferencje: „Konferencja po meczu Polski... - z kimś graliście (do Rombla)” pic.twitter.com/v72k7h1NHZBudite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
NA TEŽI NAČIN SAM NAUČIO NAJVAŽNIJU STVAR: Srpski MMA borac za MONDO o nokautu - "Samo loš dan na poslu"

Nije ni potcenio rivala, nit je imao probleme sa kilažomDuško Todorović je pretrpeo prvi poraz u MMA karijeri, tehnički nokaut nije ostavio posledice, a Srbin je iz ovoga naučio važnu lekciju – taktika pre svega.Todorović za MONDO kaže da mu je borba protiv Ponihelea Sorijana bila "loš dan na poslu" i ističe da nije potcenio protivnika, niti da je imao problema sa kilažom, što su bile dve glavne teorije posle subotnje borbe."Sve je okej, ništa specijalno, nema nikakvih preteranih povreda, samo par modrica", kaže Todorović pre svega.Što se tiče same borbe i tehničkog nokauta…"Nisam ga potcenio, više sam zanemario taktiku i uputstva iz ugla, izgleda da mi nije bio dan. Protivnik je imao očiglednu pripremljenu taktiku koje se držao. Kao i u svakom sportu, sve što treba jeste da se držiš taktike, to je broj jedan, a ostalo je sekundarno. Sada sam to naučio na malo teži način kako izgleda kad se ne držim taktike i ne nametnem svoj ritam", rekao je Todorović.Mnogo se priča i o gardu, odnosno spuštenim rukama, da li je možda trebalo drugačije? Da li je Duško potcenio rivala?"U borbi pre moje je borac držao ruke gore, pa ga je protivnik pogađao. Nije to poenta, bitno je da je borac svestan šta se dešava. Nije bio moj dan, reakcije mi nisu bile na mestu. A što se tiče potcenjivanja, apsolutno ne, nikad ne potcenjujem nijednog protivnika, mi to ne radimo. Kažem, loš dan na poslu, samo su kod mene malo veće posledice kad se desi", odgovara Todorović.A priče o problemima sa kilažom?"Ma ne, ne, nemam ja takvih problema. U mojoj kategoriji ja možda i najmanje skidam kila. Nema veze s tim. Na 'Fight island' sam došao sa 87-88 kila (granica je 84). Loš dan na poslu", kaže Todorović.Planovi za blisku budućnost?"Nemam ništa zakazano. Što se mene lično tiče, uzeću malo pauzu, Imao sam specifične pripreme malo sa povredama, sada ću to da zalečim, pa ćemo da vidimo šta dalje", odgovara Todorović.Srećno, Duško, glavu gore, pa da se vratiš u oktagon jači i bolji!Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
RUSKINJA ODUŠEVILA ZA BOGOJAVLJENJE: Olimpijska šampionka u "ledenoj rupi", nema straha! (VIDEO)

Zalediš se na sam pogled...Pravoslavni vernici 19. januara obeležavaju Bogojavljenje, a tradicionalno mnogi Rusi na taj dan uranjaju u ledenu vodu.Zbog pandemije korona virusa jedan od najomiljenijih praznika u Rusiji obeležava se na drugačiji način, pa su mnogi odlučili da ritual izvedu kod kuće. Jedna od njih je u Jekaterina Bobrova, nekadašnja olimpijska šampionka.Bobrova je osvojila zlatnu medalju na Olimpijskim igrača u Sočiju (2014) u umetničkom klizanju, a sada je oduševila ulaskom u "ledenu rupu".Istakla je da je ovaj običaj naučila od oca i da će hiljade Rusa isto uraditi...Pogledajte!A post shared by Ekaterina Bobrova (@ekaterinabobrova)Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
JEDAN JEDINI - KIRE LAZAROV: 40 godina i 40 utakmica na Mundijalima!  "Praši" i u Egiptu

Još jedan podvig žive legende ovog sportaKapiten rukometne reprezentacije Severne Makedonije Kiril "Kire" Lazarov odigrao je danas protiv Čilea 40. utakmicu na svetskim prvenstvima.U susretu protiv Čilea, desni bek francuskog Nanta postigao je sedam golova i proglašen je za igrača utakmice, a Severna Makedonija se pobedom 32:29 plasirala u drugu fazu Svetskog prvenstva u Egiptu.Prvo svetsko prvenstvo kapitena makedonske reprezentacije bilo je isto u Egiptu 1999, a debitovao je na utakmici sa Saudijskom Arabijom.Na sedam učešča na mundijalima 40-godišnji Kiril Kire Lazarov je propustio samo dva meča, a rekorder je po broju postignutih golova sa 92 pogotka na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj 2009.(Beta)

Detaljnije
OLIMPIJSKI KOMITET PROGLASIO NAJBOLJE U 2020: Đoković 9. put, posthumno priznanje za Bobanu

Nije bilo svečanosti zbog pandemije korona virusa.Najbolji teniser sveta Novak Đoković i strelkinja Bobana Momčilović Veličković, posthumno, proglašeni su za najbolje sportiste Srbije za 2020. godinu u tradicionalnom izboru Olimpijskog komiteta Srbije (OKS).Ove godine nije bilo svečanoasti, pa su najbolji proglašeni u specijalnoj emisiji na RTS-u.U kategoriji najuspešniji mladi sportista, prestižno priznanje je osvojio je hokejaš Matija Dinić. Specijalno priznanje za ostvarene rezultate dobila je mlada džudistkinja Andrea Stojadinov.Priznanje “Olimpijsko srce - general Svetomir Đukić” za doprinos olimpizmu i jačanju olimpijskog pokreta posthumno je dodeljeno profesorki Ivanki Gajić.Usled situacije sa pandemijom virusa Covid - 19, najveći broj međunarodnih reprezentativnih ekipnih takmičenja je odložen, te naši timovi nisu bili u prilici da ostvare kriterijumske rezultate za osvajanje trofeja.Iz tog razloga, nisu dodeljena priznanja najuspešnijem muškom i ženskom timu.Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković istakao je da je iza srpskih sportista, kao i iza cele planete, ostala jako teška godina, ali da u novu, olimpijsku godinu, ulazimo sa puno optimizma i želje za dobrim rezultatima u Tokiju."Iza nas ostavljamo izazovnu godinu koja je trebalo da bude olimpijska i koja je trebalo da nam donese mnogo sportskih uspeha i radosti. Okolnosti su, međutim, uslovile da realnost bude sasvim drugačija", rekao je Maljković.On je posebno istakao napor srpskih sportista da se i u jako teškim uslovima nadmeću na takmičenjima pod zastavom svoje zemlje."U olimpijsku godinu ulazimo odlučno i hrabro, ka novim izazovima, ka novim takmičenjima i kvalifikacijama za Olimpijske igre. Pogled nam je uprt ka Tokiju i ka najvećoj planetarnoj smotri vrhunskih sportista. Čim se sport oporavio i kada se opet uspostavio sistem takmičenja, srpski sportisti obradovali su naciju medaljama, što pokazuje veliku odlučnost i želju da se ponosno nadmeću pod zastavom svoje zemlje."Nema sumnje da nas čekaju izazovni meseci u olimpijskoj godini, poručio je prvi čovek OKS."Trenutno je 64 naših sportista ostvarilo plasman na Olimpijske igre, a obzirom da nas tek čekaju mnoga kvalifikaciona takmičenja, sigurni smo da će se broj kvalifikovanih sportista za Igre uvećati", istakao je Maljković.Bobana Momčilović Veličković, je u februaru osvojila zlatnu medalju, na Evropskom prvenstvu održanom u Vroclavu u disciplini vazdušni pištolj 10 metara.Trofej je suprugu Bobane Momčilović Veličković, Miroslavu Momčiloviću, dodelio predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Božidar Maljković. Suprug preminule olimpijke zahvalio se u ime porodica Momčilović i Veličković Olimpijskom komitetu Srbije.Titulu najuspešnijeg sportiste za proteklu godinu dobio je Novak Đoković. Ovo je ukupno deveto priznanje Olimpijskog komiteta Srbije za najboljeg sportistu koje je otišlo u ruke najboljeg tenisera sveta, a treće uzastopno. Zbog obaveza na Australijan openu, Novak Đoković nije bio u mogućnosti da lično primi trofej, te će trofej biti uručen naknadno.Specijalno priznanje Olimpijskog komiteta Srbije za 2020. godinu, koje je dodelila potporedsednica OKS Milica Mandić, dodeljeno je mladoj džudistikinji Andrei Stojadinov, koja je u roku od mesec dana osvojila tri medalje na evropskim prvenstvima.Priznanje za najuspešnijeg mladog sportistu dobio je hokejaš Matija Dinić. Odlukom Izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije, od ove godine trofej za najboljeg mladog sportistu nosiće ime preminule olimpijke i zvaće se “Trofej Bobane Momčilović Velićković”.Mladi Matija Dinić predstavljao je Srbiju na Olimpijskim igrama mladih u Lozani, u novoj disciplini "Hokej na ledu 3 na 3". Matija je u disciplini u kojoj se sastaju mešovite ekipe, sjajnim nastupima svoj tim vodio do srebrne medalje i tako obradovao sportsku javnost u našoj zemlji. Trofej Matiji Diniću uručio je predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Božidar Maljković.Najuspešniji trener za 2020. godinu po izboru Olimpijskog komiteta Srbije je Jasna Šekarić, trener najuspešnije sportistkinje Bobane Močilović Veličković, koja je osvojila zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu. Trofej za najuspešnijeg trenera Jasni Šekarić je dodelio potpredsednik OKS Žarko Zečević.(MONDO/Tanjug)Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
HEROINA ANGOLE IMA 100 KILOGRAMA I BRANI KAO HOBOTNICA: Svet je saznao za nju u Srbiji i bila je hit! (VIDEO) Video icon

Tereza Almeida je inspiracija!Svetsko prvenstvo u rukometu se sreće sa mnogo problema, ali ipak gledamo i sjajan rukomet na nekim mečevima. Uprkos tome što ima boljih igrača Gotje Mvumbi Teri je najveća zvezda dosadašnjeg toka šampionata. Pivot Konga se pokazao kao nezaustavljivo napadačko oružje, a zbog svoje građe je postao ljubimac svih. Iako mu je kilaža prilična, on uspeva da se profesionalno bavi rukometom u četvrtoj ligi Francuske, a pred prvenstvo je izjavio da mu je cilj da skine traku sa glave Mikelu Hansenu! No, nije Gotje Mvumbi Teri prva afrička rukometna zvezda ovakvih gabarita! Na Svetskom prvenstvu u rukometu 2013. godine svet je upoznao Terezu Almeidu! Teresa Almeida, portiere nazionale olimpica femminile Angola#handball#Rio2016#cicciottellepic.twitter.com/T1L13iyjHOTada je ona debitovala za Angolu na velikim internacionalnim takmičenjima. Ova 170 centimetara visoka golmanka ima čak 100 kilograma, ali je to nije sprečilo da bude sjajna u svom poslu. Ona je zablistala tri godine kasnije na Olimpijskim igrama u Riju kada je bila predvodnica Angole! Afrički tim je savladao Rumuniju i Crnu Goru u grupnoj fazu i plasirao se u četvrtfinale. Tamo je svojim odbranama uspela da svoj tim ostavi u trci tokom celog meča i na kraju su Ruskinje pobedile sa samo četiri gola razlike 31:27. Na kraju je upravo Rusija uzela zlato u Riju, a Tereza je bila pravi hit. Svi su je zavoleli, a ona je svojim izjavama dodatno osvojila srca navijača. "Ponosna sam na to što sam debela", rekla je ona medijima nakon dve pobede svog tima, ali je dijeta ipak bila u planu. "Želim da stanem u venčanicu, pošto se udajem u decembru", rekla je tada. Sa Angolom je u karijeri osvojila tri zlata - dva na prvenstvima Afrike i jedno na Afričkim igrama, a nastupala je za tim Primero Agosto. Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
POBEDIĆEMO VIRUS I IMAĆEMO OLIMPIJSKE IGRE: "Staću na čelo te borbe!"

Samouverene i optimistične poruke iz JapanaJapanski premijer Jošihide Suga obećao je danas da će pandemiju staviti pod kontrolu i da će se ovog leta održati Olimpijske igre u Tokiju, što će, kako je ocenio, biti dokaz pobede nad korona virusom.U govoru pred Parlamentom, Suga je rekao da će njegova vlada izvršiti reviziju zakona, kako bi mere protiv korona virusa postale izvršive uz kazne i nadoknade.Japan je na početku pandemije dobro kontrolisao situaciju, nije bilo strogih mera protiv širenja zaraze, ali je u poslednjih nekoliko nedelja broj zaraženih u porastu."Da bih vratio osećaj sigurnosti staviću pod kontrolu korona virus, koji besni širom sveta i koji sada pogađa Japan. Stajaću u prvim redovima bitke", naveo je on.Suga je rekao da će održavanje Olimpijskih igara biti "dokaz pobede protiv korona virusa"."Uspostavićemo pune mere protiv zaraze i nastavićemo odlučno sa pripremama, kako bismo organizovali Igre koje mogu pružiti nadu i hrabrost celom svetu", dodao je on.U nedavnoj anketi u medijima, oko 80 odsto javnosti u Japanu smatra da Olimpijske igre ne bi trebalo da se održe.Suga je rekao da je vakcina ključna i da se nada da će vakcinacija početi kada Ministarstvo zdravlja Japana odobri Fajzerovu vakcinu, jednu od tri inostrana dobavljača, krajem februara.Olimpijske igre trebalo je da se održe u Tokiju prošlog leta, ali su odložene za godinu dana zbog pandemije i počeće 23. jula.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
HAOS NA SVETSKOM PRVENSTVU, JOŠ JEDAN TIM NAPUSTIO TAKMIČENJE: Srbiji nisu dali da igra, a sada je u Egiptu ekipa manje!

Problemi na svetskom prvenstvu u Egiptu se nastavljaju!Srbija sa nostalgijom pamti prethodno Svetsko prvenstvo odigrano u Egiptu, a na ovome koje se sada održava nema našeg tima. Nažalost, nismo dobili šansu da se kvalifikujemo, a sada organizator muku muči sa učesnicima! Naime u Egiptu je od sada jedan tim manje! Nakon što je meč Nemačke i Zelenortskih ostrva otkazan, sada je objavljeno da se tim te malene ostvrske države povlači s Svetskog prvenstva! Afrička selekcija je na takmičenje došla sa samo deset igrača, a pravo je čudo kako su u prvom meču protiv Mađarske uspeli da budu poraženi sa samo sedam golova razlike (34:27). Problem je nastao jer su se dva igrača Zelenortskih ostrva zarazila virusom korona, pa sa samo osam igrača nije bilo moguće da se igraju naredni mečevi. Meč sa Nemačkom je registrovan rezultatom 10:0 za Nemce, a tako će se registrovati i meč sa Urugvajem. Zelenortska ostrva nisu ni trebala da budu na Mundijalu, ali je Senegal odustao od takmičenja, pa je ovaj tim otišao u Egipat. I dok Srbija koja je protiv Francuske pokazala da ima zavidan kvalitet ne igra na Svetskom prvenstvu, grupna faza u Egiptu će se završiti sa manje timova nego što je počela. Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
SPORT KOJI NAJBRŽE ZAPALI SRBE - JOŠ OD 1999. I BOMBARDOVANJA: Gotov rat? Ma, odvalili smo Hrvatsku!

U najnovijoj kolumni Miloša Jovanovića evocirajte uspomene na Svetsko prvenstvo 1999, na koje su naši igrači otišli u vreme rata i ostvarili nezaboravni uspeh. I Branko Kokir će vam pomoći da se podsetite kako ste i zašto zavoleli rukomet tih groznih dana.Nekakav česti vic je da je po raspadu SFRJ došlo ujedno i do podele sportova. Košarka i odbojka pripale su nama, a fudbal i rukomet Hrvatima. Sa godinama koje su sada odavno u retrovizoru, mislim da se teorija definitivno pokazala tačnom.Pa opet, rukomet je bio i ostaje bolna tačka svakog poštenog srpskog domaćina i čoveka koji profesionalni sport gaji blizu srcu. Svakog januara, u dnevnom obilasku fejsbuk uspomena, primetim da sam nekog prvog meseca neke godine psovao majku i lomio stvari po kući – zbog rukometa. Istina je, fudbal i košarka jesu fudbal i košarka i da, jesam umeo da prenaglim, kažem i uradim svašta jer je rezultat išao u pogrešnom smeru, ali ništa ne iznervira Srbina poput reprezentativnog rukometa.Ne mogu ni ja sam da vam objasnim kakav je to toksičan miks koji se desi u mom organizmu kada vidim kako naši ponovo srljaju glavom kroz defanzivni zid na devetercu, dok krila drežde u uglovima hale glumeći živi zid za odbijanje lopte, a svaki se napad završi nekakvim nategnutim skok-šutem sa deset metara. Da imam neko bolje poimanje rukometa, možda bih se i manje nervirao. Ali ovako, kao prolaznom ljubitelju (mada, notirajmo, iskrenom), svi ti prikazi inkompetencija proključaju kao vulkan u meni.Dok ovo čitate, u toku je rukometno svetsko prvenstvo u Egiptu – bez nas. Ne, ovaj put zapravo ne našom greškom, jer smo bili spremni da igramo baraž za kvalifikacije, ali nam je EHF citirajući nekakve korona protokole rekao "neka, nije potrebno" i tako poslao Slovence bez borbe u zemlju faraona. Iako je odluka bila u najmanju ruku upitna, nisam se nešto potresao, jer na te turnire ionako odemo samo da bih se ja nervirao.Međutim, ne lezi vraže – u prethodnih se mesec dana dogodi prava mala rukometna renesansa.Predvođeni katalonskim stručnjakom Tonijem Đeronom, "orlovi" su pravo niotkuda uzeli tri boda Francuzima – da, Francuzima, najjačom reprezentacijom u rukometu poslednjih dvajes’ leta, a onda i potvrdili uspeh ubedljivom pobedom protiv Grčke. I tako se čas posla promenilo sve, a pogotovo javno mnjenje, a i ja sa njima – od "koji ćemo tamo" do "more EHF da jede..." brže nego što kolega Sreten sa Arene drekne "CU PA RA!!!!!".Cela ova situacija – Srbi koji znaju rukometa, i SP u istom u Egiptu – me je ovih dana podsetila na jedan događaj koji mi je jako blizak srcu. Pre dvadeset i dve godine, ali na leto, isto je u toku bilo svetsko prvenstvo u rukometu u Egiptu. Samo, okolnosti su bile malo drugačije. Na nas su padale bombe, prvi deo turnira gledali smo pod vazdušnom uzbunom, na dan potpisivanja kumanovskog sporazuma tukli smo Hrvate, a kući smo se vratili sa – bronzom.Neverovatno?Možda ipak ne...vratite se sa mnom u neka vremena davno prošla još jednom. Elem, kao što smo rekli na početku, rukomet je otišao Hrvatima, ali to nije baš tako počelo. Srbi su po raspadu zemlje nasledili jaku kako igračku, tako i navijačku rukometnu bazu, koja je morala da sačeka do 1996. da se oproba u međunarodnim takmičenjima. Dotle, domaći klupski rukomet bio je zapažena stavka u dnevnim tokovima - kolege iz "Videostroja" su nedavno napravili čak i film o kultnom finalu plej-ofa iz 1993. Ta atmosfera kasnije se prenela i na evropske mečeve večitih, koji su po mnogima svetli primer najboljeg navijačkog doživljaja koji je Beograd viđao na sportskim priredbama tih godina.SR Jugoslavija je svoj drugi "međunarodni" debi dočekala na EP u Španiji 1996. Tada su "plavi" selektora Zorana "Tute" Živkovića odigrali i onaj legendarni meč protiv Hrvata, koji su rešili u svoju korist sa 27:24 – mnogi od nas pamte frenetičan komentar danas pokojnog Srđana Kneževića na nacionalnoj televiziji, a dodatnu težinu ovoj pobedi daje i činjenica da nisu samo poraženi veliki komšijski rivali, već i budući olimpijski prvaci iz Atlante. Španija je u polufinalu bila jači rival, ali je Beograd ipak slavio bronzanu medalju nakon minimalnog trijumfa nad Šveđanima u meču za treće mesto.Ipak, ubrzo je usledio strmoglav pad. "Plavi", sada pod vođstvom Jovice Elezovića, legende banjalučkog Borca i reprezentacije SFRJ, doživljavaju pravi debakl na Svetskom prvenstvu u Japanu 1997. Prvo smo teško poraženi od Islanda u grupama, da bi se kasnije u prvoj eliminacionoj utakmici sapleli o Južnu Koreju, koja nas je tukla nakon produžetaka. Živković se vratio godinu dana kasnije i odveo ekipu na EP u Italiji, gde nismo uzeli medalju, ali smo makar uspeli da prevagnemo u baražu za peto mesto i overimo vizu za nailazeće SP u Egiptu.Naravno, u međuvremenu se dešava hiljadu stvari o kojim ne moramo sada u detalje jer ih svi znate, ali ukratko – Jugoslavija je 24. marta 1999., na malo više od dva meseca do početka takmičenja, dobila "čestitku" od strane NATO pakta i samim time sve sportske aktivnosti pale su u drugi plan. Ipak, naše reprezentacije dobile su dozvolu da igraju dalje – fudbaleri su nastavili kvalifikacije za Euro 2000, košarkaši se pripremali za Evrobasket u Francuskoj, a njihovim putem krenuli su i rukometaši.Sastav koji je iskusni Nišlija poveo u Afriku bio je nešto različit od onoga koji je ’98. osvojio peto mesto u Evropi. U Jugoslaviji je ostao Igor Butulija, koji će se vratiti za OI u Sidneju, a izostali su i Jovan Kovačević, Rastko Stefanović, Goran Arsenić i Nikola Vojinović, te mladi Dragan Sudžum na čiji smo povratak čekali do 2003. U golmansku rotaciju ušao je po prvi put tada dvadesetogodišnji Arpad Šterbik, posle tri godine tu je ponovo bio i iskusni Blažo Lisičić, ali ono što je bitno je da je okosnica tima, manje-više, i dalje bila na okupu.Jugoslavija je tih godina bila poznata po bekovima tobdžijama, i njih u sastavu nije falilo. Razigravač na dužnosti bio je Neđa Jovanović, uz alternativu sa klupe Nebojšu Golića, kojima su u odsustvu Butulije predati ključevi od kola na poziciji srednjeg beka. Desno od njega imali smo Nenada Maksića i Vladimira „Belog“ Petrića, kao i već spomenutog Lisičića. Levo, pak, tu su bili Perun mlađi, tj. Nenad Peruničić, Branko Kokir i Ivan Lapčević.Na poziciji krila, levo su dejstvovali Petar Kapisoda i budući selektor Srbije Vladan Matić, dok je sa desnog boka vrebao leteći Pančevac Žikica Milosavljević, koji se vratio u nacionalni tim posle jednogodišnje pauze. I naravno, tu su bila dva fantastična pivota – iskusni Dragan Škrbić, buduća legenda Barselone i jedan od najvećih kružnih napadača u istoriji sporta, i mladi Ratko Nikolić, koji će u godinama koje nailaze postati ono po čemu ga danas pamtimo. Ukratko, ekipa je bila solidna, kompaktna, i sve se činilo na mestu. Ali šta možemo da očekujemo od momaka koji se pripremaju pod vazdušnom uzbunom? Eh...oči javnosti su tih dana ionako bile više uperena prema košarkašima koji su spremali drugu uzastopnu odbranu evropskog zlata. U rukometu, šta bude – biće.Branko Kokir se u razgovoru sa mnom i prisetio tih "vanrednih" priprema. "Počeli smo treninge u Aranđelovcu, za vreme bombardovanja", doziva svoja sećanja Kokir. "Trenirali smo i živeli kao i sav normalan svet – vazdušne uzbune i sve to. Ali, na sve se čovek navikne...posle smo dobrih dvadeset dana trenirali u Veriji, u Grčkoj, da bi se odatle otisnuli u Egipat".Naš tim je svoju egipatsku avanturu počeo u Port Saidu, gradu koji je naseljen paralelno sa početkom radova na Sueckom kanalu sredinom 19. veka. "U Egipat smo stigli nekih sedam dana ranije, i iskoristili to dodatno vreme za razgledanje. Šetali smo Kairom, obišli piramide", govori Kokir, ali i dodaje da su svi ipak bili svesni da je rat u Jugoslaviji i dalje u toku."Zbog stanja u našoj zemlji, čim je turnir počeo mi smo živeli na relaciji hotel-hala. Tražili smo i dobili dodatno obezbeđenje, pa je tako u našem autobusu uvek bilo nekoliko 'bezbednjaka' sa dugim cevima, a imali smo i obaveznu policijsku pratnju od nekoliko vozila".U grupi D čekali su nas Šveđani i Francuzi kao favoriti, "dužnik" Južna Koreja, kao i Kinezi i Australijanci.Četiri ekipe išle bi u osminu finala, i cilj je bio osigurati jednu od tih "izlaznih" viza koje bi nas u krajnjoj liniji odvela do Kaira i borbe za medalje. Iako, kao što smo već rekli, niko nije previše mislio o rukometu tih dana, sami igrači su smatrali da imaju kvalitet za nešto više. "Bombardovanje nam je dalo neku dodatnu prkos, neki inat. Znate i sami kakvi smo mi – reagujemo na nepravdu, i u svoj toj atmosferi, mi smo bili svesni da igramo za naš narod, za našu naciju, i da smo ambasadori zemlje u jednom jako teškom trenutku", podvlači Kokir.Taj primarni cilj ostvaren je već 3. juna, u drugoj utakmici grupe, kada su razbijeni Australijanci sa 40-22 (Peruničić 10 golova, Kapisoda 9). Dan pre toga na otvaranju istom razlikom (43-25, Maksić 8 golova, Matić 7) pali su i Kinezi, pa plasman nije bio doveden u pitanje. U trećem kolu bolji rival su bili Francuzi (23-26, uz šest golova Jovanovića), ali je u četvrtom usledio revanš protiv Korejanaca – naši su okrenuli tri gola deficita na poluvremenu u prednost, i završili sa pobedom od 28-25 (Škrbić i Maksić po 6).Najava nečeg interesantnog stigla je 7. juna kada smo Šveđanima u, ruku na srce ne toliko takmičarski bitnom meču, oteli bod (22-22, šest golova Lisičića). Tih godina, Šveđani su bili izuzetno jaka selekcija sa pretenzijama na najviša odličja – uostalom, u Egipat su došli kao aktuelni evropski prvaci i prvi favoriti za svetsko zlato.Deveti jun 1999. ostaje zabeležen kao dan kada je potpisan vojno-tehnički sporazum u Kumanovu, i samim time prestanak NATO agresije. To je definitivno bila glavna vest, ali, da ne bude i jedina pobrinuli su se rukometaši. "Tutini" vojnici počistili su bez previše znoja Hrvatsku selektora Velimira Kljaića, koja se u tom trenutku našla tačno negde na pola remonta koji je počeo posle Atlante. Njihova podmlađena selekcija, za koju su tada nastupali budući asovi poput Mirze Džombe, Tončija Valčića i Davora Dominikovića, nije mogla da se suprostavi plavom uraganu koji je predvodio Peruničić sa deset golova – uz šest golova Neđe Jovanovića i još pet Blaže Lisičića, bilo je to dovoljno da "kauboji" odu kući pre vremena.Za ovaj dan, inače, vezujem i dve anegdote – jedna javna, i jedna interna. Ona javna je da je od silnog uzbuđenja lokalni operater u štabu civilne bezbednosti u Borči (mislim da je u Borči, ispravite me ako nije) nakon pobede nad komšijama pustio sirenu za vazdušnu uzbunu, iliti popularnu "šizelu". Narod je sluđeno istrčao na ulice, nesvestan činjenice da je samo bekrija za konzolom želeo da proslavi veliku pobedu – činjenica da je, kao što smo već pomenuli, kraj rata ozvaničen nešto ranije samo je dodatno uneo konfuziju...Druga anegdota? Dok sam živeo u Belgiji, jedan od mojih dijasporaških prijatelja bio je i Veselin "Vele" Pižurica, nekadašnji kapiten RK Vojvodina i kasnije igrač Jugovića iz Kaća, koji je krajem devedesetih batalio rukomet i otišao u Beneluks da radi u struci kao inžinjer elektrotehnike. Vele je taj dan zapamtio malko drugačije – nakon radnog dana stigao je kući i čuo vesti o kraju rata, pa je pohitao da okrene svog oca kako bi mu saopštio vesti. Na njegovo glasno "jesi čuo!!!!", otac mu je odgovorio sa "šta čuo, bre, gledao! Odvalismo ih sedam razlike!".Pobeda nad Hrvatima značila je i konačnu selidbu u prestonicu (meč osmine finala igrali smo u Ismailiji, gradu koji je takođe u bližoj okolini kanala). U Kairu su "plavi" osetili i nešto življu atmosferu, koju je domaćin neretko i veštački popunjavao."Ceo gornji prsten stadiona bio je rezervisan za vojna lica koji su dolazili 'po zadatku', pa bi tako u hali bilo pola vojska, a pola navijači", uz osmeh se priseća Kokir, i dodaje da bi vojnici često umeli da "urane" u halu, pa bi tako reprezentacija Jugoslavije imala nenadanih desetak hiljada vojnika u publici tokom jutarnjih treninga dan posle utakmice.Naš rival u četvrtini finala bila je Nemačka, koju je sa klupe vodio legendarni "brka" Hajner Brand. Nemački rukomet je tih godina tek pretio da postane ono što će biti u ranom dvadeset i prvom veku – njihov poslednji trijumf došao je još 1978. na svetskom prvenstvu u Kopenhagenu – ali oni nisu nikako bili rival za potcenjivanje. Glavna zvezda im je bio ekscentrični Stefan Krečmar, poznat malo po rukometu (bio je vaistinu odličan igrač), a malo i po stajlingu rok zvezde sa tetovažama, minđušama, pirsinzima i sličnim.U hali 1 stadiona u Kairu, pred 25 hiljada ljudi, Jugoslavija i Nemačka odigrali su izuzetno zanimljivu utakmicu. Nemci su bolje otvorili ovaj susret, izbili u rano vođstvo i okončali prvo poluvreme u svoju korist sa 12-10. Odmah na početku drugog perioda, ta prednost porasla je na tri gola i činilo se da će "Manšaft" imati snage i kvaliteta da meč privedu kraju.Da tako ne bude, pobrinuli su se prvo Matić sa sedmerca, a zatim i legendarni "Škrba". Ono što je usledilo je itekako napetih dvadeset i kusur minuta, u kojima smo videli čak šest izjednačenja. Tenzija se mogla seći nožem kako u Kairu, tako i u domovima navijača u Beogradu i Srbiji. Naša zemlja je upravo izašla iz jako teškog tromesečja, i trebao nam je nekakav mentalni podsticaj. Možda baš večeras?Na oko dva minuta do kraja, "plavi" su imali čini se idealnu priliku da uzmu vođstvo od gola razlike. Neđa Jovanović je prošao po sredini i uposlio Škrbića "na crti", ali je naš pivotmen načinio prestup pa je rezultat ostao 21-21. Usledio je dug napad i šut Markusa Baura sa deveterca, ali reagovao je svojom prvom odbranom na utakmici mladi Šterbik, i klatno se ponovo okrenulo na našu stranu.Sada je sve već postalo previše napeto za gledanje, a režija iz Kaira se dodatno potrudila da "zabiberi" situaciju jer je posle onog Škrbićevog prestupa grafika sa vremenom prosto – nestala! Moj otac je u tom trenutku rešio da je ovo možda i previše za njega, pa je otišao u kuhinju i rešio da na miru sačeka moj urlik, pa sad, da li radosti ili očaja, još ćemo videti.Urlik je stigao već u sledećem napadu. Perun je nešto pokušao na silu po levoj strani, ali je vraćen na devet metara od strane Nemačke odbrane. On tada ostavlja loptu Jovanoviću, a moj prezimenjak je dotrčao na oko 9,5 do gola, i nezaustavljivim skok-šutem matirao nemačkog golmana. GOL! GOL, SUNCE TI J...M! GOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOL! GOOOOOOOOOOOOOOOOOOOL!Nemcima je ostalo još dvadeset sekundi u pokušaju da izjednače – to smo saznali jer se režija smilovala i pokazala nam semafor na kom je pisalo 59:39. Nekih deset sekundi kasnije, Neđa patosira Bogdana Ventu i ostavlja nas sa igračem manje u odbrani. Lopta stiže do Mihaela Mencela na desno krilo, on se diže na šut, Šterbik zatvara ugao i.......STATIVA!STATIVA!JUGOSLAVIJA JE U POLUFINALU!Šta se dešava na terenu, to sam Bog više ne može pohvatati. Naša klupa skače i grli se. Sudija prilazi i pokazuje da imaju još tri sekunde da se odigraju. Komentator kaže da je možda bio prestup. Šta me bre briga šta je bilo, nema gola, a u vražiju mater jel’ stativa ili prestup...naši izvode loptu sa strane. Škrba i Perun se nešto domunđavaju i smeškaju se, sudija dolazi da nešto tupi, Perun viče Tuti da će da gađa sudiju, ovaj mu vraća "nemo' da se za...avaš!". Jugoslavija je u polufinalu. Jugoslavija je u j..enom polufinalu, alo!Da li ste ispratili promenu raspoloženja kako tekst odmiče? E pa, tako je otprilike zapravo i izgledalo praćenje ovog turnira. Jer, većina nas je ušla u u isti kao obični ljubitelji koji ponešto znaju o ovoj divnoj igri - negde u pedeset i šestoj minuti protiv Nemaca, svi smo bili selektori iz fotelje, pitali se zašto igra Lapčević a ne Peruničić, zašto ne Nikolić, zašto Lisičić stalno skače sa deset metara ka’ da je ma’nit što bi rekli u njegovim krajevima i zašto je ovaj Šterbik na golu i ko je uopšte ovaj ŠterBIIIIIIIK JAO ŠTA ODBRANI MAJSTOR BRAVO BRE ŠTERBIČE BRAVO MAJSTORE KRALJU CARE.Ma, sve vam je jasno.Šta se desilo do kraja? Ništa. Izgubili smo od Švedske, budućeg šampiona, na jednu loptu, i otišli u borbu za bronzu, gde nas je čekala Španija sa sve svojom sovjetskom kolonijom koju su činili Šćepkin i Dušebajev, kao i "domaći" igrači poput Rafe Gihoze, Antonija Ortege, Injakija Urdangarina (koji je inače oženio špansku princezu Infantu Kristinu a trenutno guli zatvorsku kaznu od šest godina zbog milionske pronevere) i legendarnog golmana Davida Barufeta.Ne sećam se previše ove utakmice – počeli smo loše, a onda smo se nekako presabrali, prešli u vođstvo i na kraju rutinski pobedili sa tri gola razlike. Gledajući snimak, beležim da smo igrali bez Peruna i Škrbe, da je Lisičić postigao sedam golova, kao i da je ponovo Neđa rešio pitanje pobednika nekim svojim bravurama pred kraj. Jugoslavija je sada i zvanično bila treća na svetu, i donela je bronzu kući, u ranjenu zemlju. Bila je to retka dobra priča tog leta.Nažalost, dobre priče kratko traju, to ste do sada već i sami mogli da zaključite. U Sidneju 2000. smo u polufinalu izgubili od budućih šampiona Rusa, a u meću za bronzu nam je Španija vratila milo za drago. Ipak, ova generacija imala je nafte za još jedan, poslednji, bljesak – bronzu na svetskom prvenstvu u Parizu 2001, kada su nas od finala ponovo odvojili Šveđani i fenomenalni Lars Levgren.Potop, koji mnogi će reći još uvek traje, usledio je već sledeće godine. Na EP u Švedskoj završili smo deseti, na SP u Portugalu osmi, i tako dalje i tako bliže. Kratkotrajnu renesansu doživeli smo 2012. kada smo kao domaćini evropskog prvenstva osvojili srebro, na krilima Moše Ilića, Ivana Nikčevića, Marka Vujina i "ministra odbrane" Darka Stanića. Tih dana smo doduše, osim dobrog rukometa, mogli još jednom da vidimo koliko je Srbima malo potrebno da nas ovaj sport prodrma i naloži kao decu. I dalje, zaista, ne mogu da vam objasnim u čemu je tajna ovog sporta i kako on ovako deluje na nas.Ali, možda mi to pođe za rukom dogodine na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj i Slovačkoj. Đeronini momci su nadomak plasmana iz teške grupe – ostala je još formalnost revanša sa Grcima u aprilu, kao i dvomeč sa Belgijom u maju. Sve se namešta da 2022. upišemo još jedan turbulentni rukometni januar, kad nam je već ovaj propao odlukom rukometnih moćnika.I znate šta? Možda je i tako bolje. Neka rečenica "SP u rukometu u Egiptu" zauvek seća na ono što se desilo leta ’99, kada su Neđa, Škrba, Perun i ekipa prevazišli sve poteškoće i osokolili nas kad nam je to najviše trebalo.Kako Branko Kokir kaže, "taj Egipat u meni izaziva posebnu emociju, i nekako ga se najrađe sećam". Sačuvajmo, dakle, taj Egipat u srcu, i izgradimo u budućnosti neke nove piramide na nekom novom mestu.Zašto ne i dogodine?Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
O "BUCKU" IZ KONGA PRIČA CELA PLANETA: Kažu da ima 89 kilograma, ne promašuje gol i javio mu se i ŠEK! Photo icon

Možda deluje nezgrapno, ali odlično igra rukomet...Dosadašnji tok Svetskog prvenstva u rukometu obeležili su otkazivanje reprezentacija u poslednji čas, loša organizacija, jedno iznenađenje i viralni snimak "buckastog" pivota!On se zove Gotje Mvumbi Teri i nastupa za reprezentaciju Demokratske Kongo, a zbog neobične pojave na parketu privukao je pažnju svih, pa su fotografije i snimci njegovih golova obišli čitavu planetu u vrlo kratkom roku.Stomak mu ne smeta da matira golmane, pa je tako u uvodna dva kola dao osam golova iz samo devet pokušaja, što je zaista impresivno. Nažalost po njega, Kongo je izgubio oba meča - od Argentine i Danske - tako da će se afrička selekcija u poslednjem kolu protiv Bahreina boriti da ostane na turniru, a verujemo da bi mnogi neutralni ljubitelji rukometa voleli da tako i bude.Zanimljivost vezana za Mvumbija je da na sajtu takmičenja piše da ima samo 89 kilograma, što deluje kao netačno, dok nezvanične informacije govore da vaga pokazuje ipak 110.I to je upitno, ali nećemo preterivati!Pošto je Mvumbi postao viralan na društvenim mrežama, njemu se javio čak i Šekil O'Nil, koji takođe važi za izuzetno korpulentnog sportistu, poslavši mu pozdrav koji će rukometaš iz Konga sigurno pamtiti do kraja života."Hvala ti brate, ovo je ostvarenje sna. Hvala ti na podršci, ovo će mi dati snagu!", odgovorio je Mvumbi."Džin" iz Konga je inače rođen u Francuskoj, ali su njegovi roditelji poreklom iz Kinšase, pa je odlučio da nastupa za njih pošto je zbog kvaliteta nemoguće doći do "trikolora".El Gigante Gauthier Mvumbi - the@SHAQof handballhttps://t.co/aVIh3C1PON#handball#Egypt2021pic.twitter.com/5UxkN4QPZdBudite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
TOM BREJDI JOŠ DOKAZUJE DA JE NAJVEĆI IKADA: "Penzionisao" Brisa za 14. finale, a sad EPSKI duel!

Na kraju lep rastanak dvojice velikana.Tom Brejdi ima 43 godine i ponovo će igrati finale NFL konferencije. Verovali ili ne, ali čak 14. put u karijeri...Otišao je Brejdi letos iz Nju Inglenda da bi se dokazao u Tampa Beju, a njegove partije u veteranskim danima samo potvrđuju da je najveći kvoterbek svih vremena. Ovoga puta nije mogao da ga zaustavi ni Nju Orleans na svom stadionu - 30:20 (13:13).Vodili su u dva navrata Sentsi prošle večeri, ali kada je je Brejdi "upalio" motore više nije bilo pomoći, pa čak ni arhirival Dru Bris nije mogao da zaustavi.Njih dvojica su posle meča dugo razgovarali, uz decu, kao pravi porodični ljudi...Tom Brady and Drew Brees catch up after the game ❤️pic.twitter.com/Ve5e6T39lNMalo ko bi u tom trenutku pomislio da se radi o vrhunskim sportistima, možda i najboljim u svom poslu, ali lepo je videti kako je rivalstvo ostavljeno iza njih, posebno ako se zna da im se kraj bliži, a već se odavno spekuliš da je Brisu ovo poslednja sezona.Videćemo da li je poslednja i za Brejdija, ali će kvoterbek Bakanirsa svakako potruditi da se završi na potpuno slavan način.Za početak ga čeka duel sa Pekersima i još jednom živom legendom sporta Aronom Rodžersom, a onda možda sa zvezdom nove generacije Patrikom Mahoumsom koji je sa Kanzas sitijem takođe ostvario plasman u finale konferencije.Patrick Mahomes is headed to the locker room after taking this hit.(via@NFLBrasil)pic.twitter.com/erfqc4iuvDČifsi su se napatili protiv Braunsa (22:17) kada je Mahoums morao da izađe iz igre zbog povrede glave, pa je Čad Heni morao da uđe na teren i održi prednost.Uspeo je u tome, pa će se Čifsi za plasman u Superboul boriti protiv Bafala.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
NAJBOLJE IZ SRBIJE KOD DEJANA SAVIĆA: Svi su od danas na testu selektora!

Šef struke "delfina" prozvaće kandidate za reprezentaciju u ponedeljak. Okupio je igrače iz domaćih timova.Selektor Dejan Savić okupiće danas (ponedeljak) kandidate za reprezentaciju Srbije, pred kojom je pripremni turnir u Podgorici od 27. do 29. januara.Trener olimpijskih šampiona prozvaće u glavnom gradu imena igrača koji nastupaju u pet najjačih domaćih timova (Radnički, Novi Beograd, Crvena zvezda, Partizan, Šabac).Naravno, biće tu i asovi koji su sa reprezentacijom osvojili sve. poput Miloša Ćuka iz Novog Beograda, Stefana Mitrovića iz Partizana ili Gojka Pijetlovića koji je jedini igrač na okupljanju koji trenutno ne igra u Srbiji, već u Rumuniji za Oradeu. Od ponedeljka 18. januara pripremaće se u Beogradu kandidati za reprezentaciju. Pripreme će sa sledećim spiskom igrača trajati do 23. januara.Na spisku su: Rističević Dimitrije (Novi Beograd), Dobožanov Lazar (Radnički), Mišovic Vladimir (Crvena zvezda), Ćuk Miloš (Novi Beograd), Mitrović Stefan (Partizan), Pjetlović Gojko (Oradea), Toholj Nebojša (Radnički), Velkić Petar (Šabac), Mitrović Petar (Novi Beograd), Subotić Gavril (Crvena zvezda), Radović Marko (Crvena zvezda), Radulović Marko (Radnički), Gogov Draško (Novi Beograd), Tomić Petar (Novi Beograd), Stanojević Nemanja (Radnički), Rašovic Strahinja (Radnički), Vučinić Đorđe (Šabac), Lukić Nikola (Radnički), Stojanović Ognjen (Šabac), Pljevančić Luka (Radnički), Jakšić Petar (Partizan).U nastavku priprema, od 25. januara, reprezentaciji bi trebalo da se pridruže vaterpolosti Nojski la Seka Stefan Živojinović i Viktor Rašović.Na turniru u Podgorici krajem januara naša selekcija igraće protiv reprezentacija Amerike, Nemačke i domaćina, Crne Gore.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
SRPSKI KLUB ĆE IGRATI ZA ISTORIJSKO FINALE: Zvezda pala zbog penala, a Radnički pobedio u MEČU ODLUKE!

Veliki uspeh Kragujevčana!Regionalna lgia u vaterpolu formirana je 2008. godine, a srpski klubovi igraju u njoj od sezone 2014/15 i nažalost do sada nisu imali veliki uspeh.Ipak, to bi mogao ove godine da promeni Radnički iz Kragujevca, koji se plasirao na Fajnal-for u Zagrebu, zakazan za 26. i 27. mart!Kragujevčani su u nedelju u utakmici odluke u Dubrovniku pobedili kotorski Primorac rezultatom 12:10 (4:3, 3:5 , 5:1, 0:1) i zauzeli drugo mesto u Grupi B, čime su direktno ušli u četvrtfinale.Izabranici Uroša Stevanovića odigrali su sjajan meč protiv ekipe legendarnog hrvatskog vaterpoliste Sandra Sukna i, a prelomili su meč u trećoj četvrtini, Strahinje Rašovića, Marka Radulovića i Nikole Lukića.Interesantno je da nijedan srpski tim nije igrao u finalu regionalnog takmičenja, a u polufinalu su u prethodnih šest godina igrali samo Partizan 2017. i 2015. Radnički Kragujevac.Na završni turnir se iz Dubrovnika plasirao i lider Grupe A, perfektni Jug, dok je u beogradskoj polufinalnoj grupi sve pobede ostvarila Mladost, zaključno sa nedeljnim trijumfom protiv Crvene zvezde (10:18). Crveno-beli su tako završili na trećem mestu tabele i ostali na trećem mestu, bez plasmana.Zvezdu je koštao poraz na otvaranju turnira protiv splitskog Jadrana na peterce, posle kojeg je ostvarila tri pobede (protiv Šapca, Partizana i Primorja), ali je ipak ostala ispod crte.Dakle, učesnici Fajnal-fora su Jug, Radnički Kragujevac, Mladost i Jadran.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
Mozzart prepoznaje ljubav Kruševljana prema sportu

Ova kompanija kroz niz akcija podržala širenje sportskog duha u gradu na Rasini, od otvaranja terena do podrške razvoju bilijaraOd fudbala, košarke, odbojke do – bilijara!Kompanija Mozzart prepoznaje ljubav Kruševljana prema sportu i uvek se trudi da pomogne, bilo da su to najveće akcije poput otvaranja multifunkcionalnih igrališta ili donacije zaljubljenicima u neke druge igre.Takmičarski sto za bilijar i propratna oprema stigli su u grad na Rasini, pa su nove nade dobile priliku da razvijaju svoj talenat."Nismo imali adekvatne uslove do sada, ali uprkos tome, u Kruševcu je konstantno rastao broj igrača koji žele da učestvuju na turnirima i usavršavaju igru. Sada u mirnoj i inspirativnoj atmosferi dele znanja i spremaju se za dalja takmičinja. Želim da izrazim veliku zahvalnost kompaniji Mozzart koja nam je donirala takmičarski sto, sada se bilijar trenira svakodnevno kod nas. Ova promena može da bude prekretnica i prvi korak ka razvoju ovog sporta u Kruševcu", istakla je Suzana Aleksić, koja se obratila Mozzartu za pomoć.Regionalni lider u oblasti priređivanja igara na sreću se uvek trudi da podrži zalaganje pojedinaca, klubova ili saveza i učestvuje u širenju sportskog duha, a kroz donacije i medijsku promociju pomaže da i manji sportovi dobiju na popularnosti.Na Mozzartovoj sportskoj mapi odavno je ucrtan Kruševac, gde su do sada izgrađena četiri sportska terena – dva košarkaška: "Dragan Gagi Milosavljević" i "Dejan Grbović" i dva multifunkcionalna – za fudbal, košarku i rukomet.Nedavno je u Kruševac stigla i donacija sa Humanitarnog tiketa u podne, kada je košarkaški trener Vladimir Lučić osvojio 141.200 dinara za pomoć Domu za decu i omladinu "Jefimija". U jeku epidemije, kompanija Mozzart donirala je pakete sa životnim namirnicama najstarijim sugrađanima, a uoči praznika, zdravstveni radnici u novoj kovid-bolnici u ovom gradu dobili su pakete voća.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
DOBRO JE ŠTO NISMO NA SVETSKOM PRVENSTVU: Bivši rukometaš Zvezde za MONDO - ''Imamo najbolji tandem golmana na svetu'' Photo icon

Bivši rukometaš Crvene zvezde sada gradi trenersku karijeru u Švajcarskoj, a pratio je sva tri meča nacionalnog tima.Srpska rukometna reprezentacija je u periodu od desetak dana imala nekoliko veoma značajnih događaja.Obavljeni su prvi treninzi pod komandom stranog selektora - Tonija Đerone, savladana je Francuska na domaćem terenu, zatim smo uzeli veliki bod protiv istog rivala u gostima, a onda je i ubedljivo "potučena" Grčka, kada je trebalo potvrditi do tada urađeno.Mnogi zaljubljenici u sport i navijači rukometne reprezentacije Srbije su ova tri meča okarakterisali kao povratak na veliku scenu našeg nacionalnog tima, a da li je to baš tako i šta sve možemo očekivati - za MONDO otkriva Stevan Kurbalija, rukometni trener i bivši pivot Crvene zvezde.Kurbalija radi u Švajcarskoj, gde je završio igračku i počeo trenersku karijeru, a sva tri meča rukometaša pažljivo je odgledao kako bi uhvatio trenutak u kom se nacionalni tim menja.Iako je kilometrima udaljen od srpskog rukometa, detaljno prati šta se dešava sa reprezentacijom Srbije, a novi selektor Toni Đerona, čiju karijeru detaljno prati i veoma poštuje, nadmašio je sva očekivanja koja je Stevan imao.Đerona je za kratko vreme stvorio jaku reprezentaciju Tunisa, a svi se nadamo da bi slično mogao da ponovi sa uspavanom Srbijom.''Tunišani su dominantno osvojili taj šampionat, a u igri se video njegov potpis. Ali... Da će on sve to za dve nedelje da implementira u našoj mladoj reprezentaciji, mislim da ni on sam nije očekivao'', istakao je Kurbalija za MONDO.Srpski strateg godinama prati karijeru Tonija Đerone i ne krije da je njegov fan.''Proveo je 15 godina u Barseloni. Samo postojanje tamo, među svim tim igračima i trenerima, napravilo je od njega jednog strašnog trenera. Kada je preuzeo Tunis 2017. godine malo sam se više posvetio njegovoj karijeri, a naredne godine je osvojio prvenstvo Afrike. To takmičenje uopšte nije slabo, koliko god se nekom činilo, afričke reprezentacije napreduju u rukometu kao u svim drugim sportovima'', kazao je naš sagovornik.U rukometnoj Srbiji su se prethodnih nedelja dešavale velike promene, dobili smo prvu ženu na čelu RSS, ali se ovaj rezultat posmatra kao delo jednog čoveka, selektora.''Nije ovo samo selektor. Velikim delom da, ali ne samo on. Rukomet je takav da neko mora na terenu da sprovede ono što je on zamislio. Igrali smo protiv nekih od najboljih igrača na svetu'', otkriva nam Stevan i otvara novu temu - Francuze.Pobeda u Zrenjaninu, pa remi na gostovanju istom rivalu.''Imali smo mi taj stav da ne možemo ništa da izgubimo. Pritom, mnogo naših mladih igrača ne igra u jakim klubovima i ligama, nisu se susretali sa igračima ovog kalibra. Trebalo je da prođe nekoliko minuta, do prvog udarca, da vide da su Francuzi ljudi protiv kojih može da se igra. Kako je utakmica odmicala, mi smo bili sve sigurniji'', zaključuje nekadašnji rukometaš.Ipak, ima malo i do pristupa Francuza koji su pokazali da im ovi mečevi nisu najbitniji.''Došli su potpuno nadmeno u Zrenjanin. Realno gledano, Srbija više nije ime od kog veliki protivnici zaziru, ali oni se nisu adekvatno pripremili za nas. Videli su da imamo podmlađenu ekipu, znali su da ih čeka Svetsko prvenstvo, koje im je prioritet ovog januara. Mnogi njihovi igrači su nedelju dana ranije igrali F4 Lige šampiona. Ne želim ni jednog trenutka da umanjim našu pobedu, jer je ona velika, ali Francuzi nisu bili blizu maksimuma.''To se pokazali i tokom prvog meča na šampionatu sveta, kada su Francuzi rutinski izašli na kraj sa Norvežanima, jednom od reprezentacija koje su predviđene za osvajanje medalje.Srbija se, verovatno, već sada plasirala na Evropsko prvenstvo. Iz prva tri meča je osvojeno pet bodova, a do kraja kvalifikacija su ostali samo lakši rivali, gostovanje Grčkoj i dva meča protiv Belgije.''Plašio sam se malo utakmice sa Grčkom, ali se i tu pokazao selektor. Mentalno je dobro spremio ekipu! Imaš tri boda, a planirao si nula, dolazi ti ekipa protiv koje si favorit i moraš da potvrdiš to. Plašio sam se, ali sam se oduševio kako smo mirno odigrali. Lomili smo se 30 ili 35 minuta, ali nije bilo nervoze.''Čini se da smo u tri meča pokazali veoma zrelu igru, sa jasnim planom šta želimo da radimo i u odbrani u napadu, bez previše lutanja i grešaka. Ako se ovom mladom timu priključe neki kvalitetniji i iskusniji igrači koji su najavili povratak, gde je granica za Srbiju?''Kod nas to može biti mač sa dve oštrice. Ti igrači vuku i negativna iskustva sa reprezentacijom... Prvo sam pomislio 'šta bi bilo da se nama desilo ovo što se desilo Francuskom'. Zamislite, da smo mi pred veliko takmičenje izgubili od autsajdera. Smenili bismo trenera. Kad se vrate ti iskusniji, verujem da će Toni to napraviti kako treba. Za sada je jako lepo podelio uloge na terenu. Koncept postoji, i u napadu i u odbrani'', kazao je Kurbalija, a odmah se nadovezao i pričom o ulozi jednog igrača:''Mnogo raduje povratak Ilije Abutovića. Pre osam godina je to igrao Manojlović, mi to kažemo 'od dva do pet'. Trči i pokriva sve pozicije, igra na jako visokom nivou i često pomaže pivotu u toj fazi.''Ali, nismo samo tu jaki... Bez lažne skromnosti, niko nema ovakav golmanski tandem?''Sa moje tačke gledišta, najbolji golmanski tandem na svetu. Mislim da više nema golmana kakvi su nekada bili Šarić, Šterbik, Omeje, tu se desio blagi pad... Cupara i Milosavljev su vrhunska klasa, ali jedan korak ispod ovih. Na golmanima bi mogla da se bazira naša odbrana'', otkriva nam Stevan Kurbalija.U narodu su se ustalile fraze kako srpski rukomet nije moderan, kako reprezentacija ne trči kontre, da se premalo koriste krila, a gotovo svi koji su pratili reprezentaciju komentarisali su 'brzi centar' kao nešto što nam fali, iako često nisu bili sigurni šta to znači.''Često se laički kaže da ne trčimo kontre, a rukomet nije samo trčanje napred već i trčanje nazad. Tehnički gledano, tri meča smo odigrali napadački savršeno. Čini mi se da smo imali 14 grešaka, a kada se zna da smo dva puta igrali protiv boljeg protivnika, to je neverovatno.''Sad se stiče utisak da Srbija igra sve to? Pravi smo hit evropskog rukometa. I preko krila, kontre...''Teško nas je skautirati. U prvom meču protiv Francuske je bilo 11 strelaca! Nestvarno.''Najbolja stvar u ovim mečevima nisu ni pet bodova, ni pobeda nad velikim timom, ni odbrana.''Najbolje je ubacivanje mladih igrača. Lako je dati šansu na 'plus deset' protiv Grčke, teško je na 'plus jedan protiv Francuske'. Tako je zaigrao mali Dodić, dao je i gol, a to je selektorov osećaj u trenutku. Inače, Dodićem sam fasciniran već nekoliko godina i mislim da će biti vrhunski igrač'', kaže bivši rukometaš crveno-belih.Ali, postoje i stvari koje brinu!''Pre svega povratak Vujina i Nenadića. Oni su fantastični igrači, ali ne igraju odbranu. Ako su istovremeno na terenu, to su odmah dve izmene i nisam siguran da će Đerona to praktikovati'', tvrdi naš sagovornik koji najavljuje da će reprezentacija igrati po španskom modelu, sa što manje izmena odbrana-napad.Kao bivši pivot, Stevan Kurbalija je posebno gledao u Mijajla Marsenića.''Fenomenalan. Odigrao je tri utakmice na jako visokom nivou. Već je upao u šablon kod novog selektora, igra oko 17 minuta, što je ozbiljna minutaža, pa izlazi da odmori. Ima sjajnu tehniku, pogotovo napad. Hvatanje, okretanje, sve radi. On se polako ističe kao lider ekipe. Bio je kapiten i nadam se da će to i ostati kada se vrate neki iskusniji igrači. Ne bih voleo da izgubi taj status.''U javnosti se stvorio utisak da je Srbiji mesto na velikom takmičenju koje se trenutno igra, jer pobeda nad Francuzima, koji su učesnici Svetskog prvenstva, znači da bismo i mi tamo bili dobri. Stevan ne misli tako.''Dobro je što nije još neko odustao, pa da pozovu nas. To bi bilo malo isforsirano, ne bismo tamo otišli skroz pripremljeni i neki poraz bi mogao da nam pokaže i negativne strane. Ovako je bolje, da Đerona ima ceo ciklus, pa da na Evropskom prvenstvu pokažemo koliko možemo. Možda to sad zvuči pogrešno, jer bi svi hteli da igraju Svetsko prvenstvo, ali dugoročno je dobro da prolazimo ceo proces. Nadam se da ćemo u kvalfikacijama pobediti sve utakmice, da vratimo taj pobednički mentalitet koji smo nekada imali'', istakao je Kurbalija.Kupovina vremena za Tonija Đeronu iz Stevanovog ugla može da bude samo dobra stvar, a da se on pita...''Potpisao bih sa njim ugovor na četiri godine. I automatski se produžava na još četiri, kada obezbedi plasman na veliko takmičenje. On je sigurno video potencijal u reprezentaciji. Primetio je mlad tim, koji može da bude izazov. Mi smo talentovani i uvek ćemo biti, imamo talentovanih igrača. On zna kako je to biti selektor. Koliko sam čuo, planira i da radi sa mladim trenerima u Srbiji, da ih edukuje i da pomogne u funkcionisanju mlađih kategorija nacionalnog tima.''A da li zna da svi očekujemo da će povući na bolje kompletan srpski rukomet?''Verovatno ga upozoravaju na to. Očekivanja će biti velika, ali pritisak je malo splasnuo poslednjih godina. Sledeći meč je tek u martu, tu neće biti pukovnik ili pokojnik. On ima vremena da održi svoj rejting, a ja sam ubeđen da će napraviti rezultat.''Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
ARON RODŽERS JE I SA 37 VELIKI MAJSTOR: Pekersi i Bilsi čekaju u finalu!

Tek sada slede najbolji dueli...Zahuktalo se u NFL plej-ofu, znamo prve finaliste!U finalu Nacionalne fudbalske konferencije (NFC) igraće Grin Bej Pekersi, dok u suprotnom delu kostura, u finalu Američke fudbalske konferencije (AFC), rivala čekaju Bafalo Bilsi.Pekersi su u odličnoj utakmici pobedi Los Anđeles Remse 32:18, a ponovo je briljirao Aron Rodžers. Dvostruki MVP, kome je već 37 godina, bio je nerešiva enigma za odbranu Remsa. Kad god je bilo gusto - birao je najbolja rešenja, pa je bacanjem i probijanjem osvojio 296 jardi.Pekersi će se tako četvrti put u poslednjih sedam sezona boriti u finalu konferencije, a rival će im biti bolji iz duela Nju Orlensa i Tampa Beja.HOLY AARON RODGERS (via@NFL)pic.twitter.com/9ycYNhnbetS druge strane i Bafalo Bilsi su opravdali ulogu favorita pobedivši Baltimor Rejvense 17:3, što će im biti prvo finale AFC konferencije od 1994. godine.Susret su obeležili promašeni "fild golovi", a pobedu Bilsima doneli su Digs i Džonson, odnosno vrlo dobri "kvoterbek" Alen koji je dodavanjima osvojio 206 jardi za svoj tim, dok napad Rejvensa očigledno nije funkcionisao kako treba.Bilsi će se u finalu AFC konferencije boriti protiv Kanzas sitija ili Klivlenda.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije
PRVI KANDIDAT ZA NOKAUT GODINE! Prošle godine nas je oduševio spektakularnim potezom, sada je završio na podu (VIDEO)

Bio je favorit, ovo mu je prvi meč posle najluđeg MMA nokauta svih vremena, ali...Hoakin Bakli je oduševio ceo svet borilačkih sportova kada je prošle godine zabeležio nokaut godine.Tada je nogom iz okreta nokautirao Impe Kasanganaja dok mu je druga noga bila zarobljena. Sada će se ponovo "vrteti" nokaut iz njegove borbe, ali će ovog puta on biti na debljem kraju batine."Nju Mansa" je poznati nokauter, često tako dovršava protivnike, kako je bilo i oktobra prošle godine.Sada mu je protivnik bio Alesio Di Kiriko, Italijan koga je svojevremeno pobedio naš Bojan Veličković. Rođeni Rimljanin, koji nosi isto prezime kao njegov slavniji zemljak i metafizički slikar Đorđo ušao je u ovaj meč posle serije od tri vezana poraza.I bio je autsajder, ali se borio pametno. Čekao je kontre, čekao je nalete Baklija, a onda je i dočekao i "haj kikom" ga poslao na pod i onesvestio. Odmah se bacio na njega, ali je sudija prekinuo i pokazao kraj.Joaquin Buckley gets FLATTENEDpic.twitter.com/MOTvO9ieZwHrabri Bakli se podigao na noge, odgurnuo lekare i zagrlio protivnika. Poštovanje pre svega.Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Detaljnije