Najbolji vaterpolista sveta - Filip Filipović

Drugu godinu zaredom Srbija ima najboljeg vaterpolistu sveta.

U anketi koju je sproveo ugledni specijalizovani časopis "Sviming vorld" najviše glasova za 2016. godinu dobio je Filip Filipović.

Novi kapiten "delfina" smenio je sa prvog mesta Duška Pijetlovića, kome je prestižno priznanje pripalo za 2015.

Filipović je prošle godine sa reprezentacijom Srbije osvoji Evropsko prvenstvo u Beogradu, Svetsku ligu i zlato na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

"Za ovo priznanje zaslužna je pre svega ekipa. Da nije bilo njihovog velikog doprinosa kao i sjajnog rada stručnog štaba ni ja ne bih mogao da pružam ovakve igre. Dakle, nagrađen sam ja, ali ona pripada svima", rekao je Filipović.

LEN magazina je Filipović proglasio za najboljeg 2009. i 2011, a FINA 2014.

U konkurenciji dama neprikosnovena je Amerikanka Ešli Džonson, koja je treći put ponela laskavo priznanje.
Pobedio rak, pa odveo Norvešku do medalje

Svako takmičenje ima svoje heroje. Nedavno održano Svetsko prvenstvo u rukometu krunisalo je reprezentaciju Francuske kao novog-starog šampiona i potvrdilo dominaciju jedne od najboljih selekcija svih vremena. Ipak, pored velikih heroja, onih koji su se okitli najsjajnijim odličjem, postoje i oni "heroji iz prikrajka", koji nisu u prvom planu, ali ćemo ih sigurno pamtiti i koji su jednaka ispiracija kao pobednici. Jedan od njih je Bjarte Mirhol, koji je kao kapiten predvodio reprezentaciju Norveške do istorijskog uspeha, prve medalje za mušku reprezentaciju ikad. Norveška je u finalu izgubila od Francuske rezultatom 33:26, ali će ostati upamćena kao reprezentacija koja je igrala najljepši rukomet na prvenstvu. Tokom Svetskog prvenstva u Francuskoj kada se govorilo o norveškoj selekciji koristili su se isključivo epiteti "najbrži“, "najlepši“, a rukomet koji su igrali izabranici Kristijana Bergea označen je kao rukomet koji će svi igrati za nekoliko godina. Taj rukomet odveo ih je do pobedničkog postolja, i to prvi put u istoriji. "Bilo je to ostvarenje sna. Radili smo vrlo naporno da dođemo do ovog uspeha. Norveški rukomet se razvio tokom proteklih godina. Naš trud i rad tokom godina nas je doveo do ostvarenja sna, do našeg najvećeg uspeha u istoriji - medalje“, rekao je Bjarte Mirhol, kapiten norveškog tima na početku razgovora za MONDO. Igrali su Norvežani odlično poslednjih godina, ali uvek je malo nedostajalo da naprave taj poslednji korak ka medalji. Zbog tog svega muška rukometna reprezentacija dobila je i nadimak  - "Zamalo tim“. "I ja sam počeo da tako razmišljam da smo zamalo tim. U reprezentaciji sam 15 godina, igrao sam na brojnim takmičenjima kada i jesmo bili taj 'zamalo tim'. Zato je ovaj uspeh još veći za mene. To je san. Ovaj uspeh ima dublje značenje za sve“, kaže Mirhol. Kada je rukomet u Norveškoj u pitanju u prvom planu su oduvek bile žene. Međutim nakon fantastičnih uspeha ženske selekcije koja je dvostruki olimpijski, trostruki svetski i sedmostruki evropski prvak konačno su i muškarci osvojili jednu medalju. "U protekle dve godine imali smo dobre rezultate. Bili smo na tri sekunde od medalje na Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Ove poslednje dve godine u preprezentaciji bili su naš izlazak iz senke ženskog tima“, kaže Mirhol. Selektor Kristijan Berge napravio je odličan posao i sastavio tim sa kvalitetom, hemijom i borbenim duhom, iako nije nije imao igrače iz najboljih evropskih klubova, kao što je bio slučaj sa Francuzima ili Nemcima. Okosnica njegovog tima Bergerud – Sagesen – Mirhol, kao i većina reprezentativaca Norveške dolazi iz danske lige, ali Mirhol u tome vidi prednost. "Danska liga je izuzetno izjednačena. To je verovatno najizjednačenija liga na svetu. Možeš da igraš protiv poslednjeg i da izgubiš. Moraš da budeš koncentrisan sve vreme i na svakoj utakmici, inače ćeš da izgubiš. Danska ima toliko talenata, toliko dobrih igrača. Oni imaju toliko dobrih igrača koje svet nikada neće videti, jer ne mogu svi u reprezentaciju. Ja vam mogu nabrojati šest igrača koji igraju u dva poslednjeplasirana kluba na tabeli, a kvalitet su za reprezentaciju. To čini ligu tako interesantnom“, ističe Mirhol. Norveška je stigla do finala Svjetskog prvenstva iako je na šampionat stigla sa vajld kartom, nakon poraza u baražu od Slovenije. U intervjuu za MONDO Mirhol je kritikovao sistem kvalifikacija, jer kako kaže nije pravedan. "Pravila se moraju menjati, nije u redu da takve ekipe poput Slovenije i Norveške igraju baraž za Svetsko prvenstvo. Trebalo bi promeniti broj šešira za žreb možda, u svakom slučaju mora da se uradi nešto drugačije da se ne dešava da izuzetno dobre ekipe propuštaju Svetsko prvenstvo. To vam je kao da Engleska i Portugal igraju baraž u fudbalu. To nije u redu. Norveška je u svakom pogledu zaslužila da se nađe na SP u Francuskoj i to smo i pokazali na kraju svojim igrama i rezultatom koji smo napravili“, smatra Mirhol. Istorijski uspeh i srebrnu medalju Norveška je obezbedila pobedom 28:25 posle u polufinalu nad Hrvatskom, koja je u poslednjoj sekundi regularnog dela imala sedmerac za trijumf. Ipak, Bergerud je odbranio sedmerac Horvatu i odveo Norvešku u produžetke. "U tom trenutku, dok je Horvat išao da izvede sedmerac mislio sam, 'evo ga, još jedno zamalo prvenstvo'. Srećom golman je odbranio i nakon toga sam znao, ovo je trenutak kada ćemo napraviti nešto. Osećaj je kao rolerkoster. U jednom trenutku misliš gotovo je, ispadaš, a u drugom si pun samopouzdanja i hoćeš još jednu vožnju“, priseća se Mirhol odlučujućih trenutaka polufinala. U produžecima je Norveška iskoristila psihološku prednost i bez mnogo problema stigla do trijumfa, a odlučujući igrač bio je upravo Mirhol, koji je postigao dva gola i izborio sedmerac u drugom produžetku. "Moja najveća vrlina ili prednost u rukometu je moja kondicija. Znao sam kada smo otišli u produžetke da imam prednost u odnosu na njih. Znao sam to, jer sam imao energije, osećao sam se dobro. Dobio sam dodatnu snagu i sa mnogo samopouzdanja sam ušao u produžetke. Znao sam da imam dovoljno energije da izdržim do kraja". Usledilo je finale u kojem je Norveška poražena od Francuske rezultatom 33:26. Mirhol ističe da njegova ekipa nije bila ispražnjena nakon što je obezbedila prvu, istorijsku medalju, već da su jednostavno Francuzi bili bolji. "Nije nam nedostajalo motiva, naprotiv. U finale smo ušli sa željom i motivacijom da pobedimo, iako smo znali da je Francuska sjajna ekipa. Naš koncept igranja čvrsto u odbrani i trčanja u kontru kao ludi nas je doveo do finala, i nismo to radili samo na ovom prvenstvu, tako igramo poslednje dve godine. Zaista smo verovali u naš način igranja rukometa i bili smo jako tužni posle izgubljenog finala. Odlučujući trenuci bili su tih poslednjih pet minuta prvog poluvremena gde smo izgubili nekoliko lopti, a mogli smo da odemo na odmor sa tri gola prednosti. Ako hoćeš da pobediš Francusku u finalu, na njihovom terenu, pred toliko publike, moraš da odigraš najbolje u svakom segmentu igre. Ne smeš da gubiš lopte, moraš da imaš više odbrana golmana, bolju odbranu. Izgubili smo malo snage u tim trenucima, a mislim i da smo u samo finale ušli malo umorniji nego Francuska. Kada su krenuli da nam daju golove iz kontranapada bilo je preteško da uzvratimo, bili su previše dobri", kaže Mirhol. Izvor: YouTube Uprkos tome, srebro je za Norvešku istorijski uspeh, a velike zasluge idu kapitenu, koji je u jednom trenutku ginuo na terenu, a već u drugom bodrio saigrače sa klupe, pa čak i završavao tajm-aute selektora Bergea. "Imam odličan odnos sa svim trenerima, i u klubovima i u reprezentaciji. Selektor na tajm-autu govori o taktici, a ja se uvek trudim da motivišem saigrače, to je to", objašnjava Mirhol. Odlične igre tokom celog šampionata donele su mu i lično priznanje. Kao najbolji pivot uvršten je u idealnu sedmorku Svetskog prvenstva, čime je krunisao uspešnu karijeru. A ta karijera umalo je prekinuta 2011. godine dok je nosio dres nemačkog Rajn-Neker Levena. U avgustu te godine Mirholu je otkriven rak testisa i usledila je borba za život - operacija, hemoterapije… "Nikada nisam razmišljao da neću više igrati rukomet. Nisam razmišljao o tome da li ću preživeti, nisam se bojao. Znao sam da će biti teško, ali sam to video i kao priliku da upoznam svoje telo. Zvuči možda pomalo ludo, ali bio je to interesantan period. Počinjao sam od nule, ili bolje rečeno iz minusa. Ugojio sam se 20 kilograma i ispao iz forme. Nikada gori nisam bio. Bilo je interesantno videti kako će moje telo reagovati na trening. A sve se to desilo na vrhuncu moje karijere. Igrao sam za Rajn-Neker Leven, odigrao svoje najbolje prvenstvo sa reprezentacijom u Švedskoj… Bio sam na vrhuncu. Bio sam izuzetno motivisan da se vratim i igram rukomet. Ja obožavam da igram rukomet, to je najbolji posao na svetu koji možete da imate. Odustajanje od rukometa nije bilo opcija za mene“, priča Mirhol.   Povratak na rukometni teren bila je njegova misija, ali je sebi je za početak postavio jednostavne ciljeve. "Moj prvi cilj je bio da mogu da trčim, da normalno dišem. Morao sam malim koracima da krenem i hteo sam da uživam u treningu. U početku je bilo jako teško. Trenirao sam po 15 minuta, a nakon toga morao da odspavam tri sata".  Malo po malo krenuo je i oporavak. "Morao sam da idem korak po korak, da vidim kako telo reaguje. Bilo je neverovatno kako sam brzo napredovao. Svaki dan sam gledao kako mi se forma popravlja. Gledao sam u ogledalo i svaki dan bio sam mršaviji. Mogao sam da trčim sve brže i čak iako je to u suštini bilo jako sporo, za mene je to bila velika stvar, veliki uspeh". Nakon samo nešto više od dva meseca Mirhol se vratio na teren na meču protiv Gepingena. U prvih pet utakmica posle povratka Mirhol je postigao 21 gol i pokazao da može ponovo da igra vrhunski rukomet. "Leteo sam… Nisam imao nikakav pritisak, niko nije očekivao da ću se tako brzo vratiti. Sve je bilo savršeno". Do savršenstva je stigao i u privatnom životu. Nakon što je pobedio rak testisa Mirhol je sa svojom suprugom Šarlot dobio prvo sina Rasmusa, a nešto kasnije i ćerku Veslemoj. "To je bio moj najveći strah kada sam oboleo – bojao sam se da neću moći da imam decu. Ni u jednom trenutku se nisam plašio da ću umreti ili da više nikad neću igrati rukomet, ali sam mnogo razmišljao o tome da li ću imati potomke. Jako sam želeo da imam decu. Ne mogu opisati osećaj kada mi se rodio sin. On ima posebno mesto u mom srcu, uvek ćemo imati posebnu vezu". Da ima nešto posebno između njih pokazao je mali Rasmus pred početak Svetskog prvenstva kada je napravio nešto što rade sva deca, ali je time ujedno učestvovao u osvajanju prve norveške medalje. "Pošto sam išao od kuće na neko vreme moj sin je hteo da mi nacrta nešto da ponesem. Nacrtao je mene, sebe i mlađu sestru, a meni je oko vrata nacrtao medalju. Na početku šampionata bilo je lepo imati to pored sebe, držao sam to u sobi i nosio iz hotela u hotel. Kako smo napredovali na šampionatu taj crtež je imao sve veće i veće značenje. U jednom trenutku shvatio sam da imam priliku da dođem kući svom sinu i donesem mu medalju, tu medalju koju je on nacrtao pre početka šampionata. To je bio moj najveći uspeh u karijeri". Mirholovi saigrači za njega kažu da je sportista za primer, legenda, ali da je uprkos tome taj koji daje najviše na terenu i ne samo na utakmicama već i na treningu. Na pitanje kako on sebe vidi, Mirhol, je mnogo skromniji. "Ako bih morao da se opišem u nekoliko reči to bi bilo - marljivi radnik. Nikada  nisam bio taj koji najviše skače, koji trči najbrže, nisam najviši, ali svestan sam svoje snage. Znam šta ne igram baš najbolje, ali isto tako ono što mogu da radim, radim najbolje. Ja ne mogu dati 10 golova iz igre 'šest na šest', dakle moram protivnika da pobedim u kontranapadu, kada odbrana nije baš postavljena najbolje. Tako razmišljam i trudim se da radim najbolje ono u čemu sam dobar". Pažnju svetske javnosti Mirhol je privukao i prošle godine kada je zajedno sa Tobijasom Karlsonom i Gudjonom Sigurdsonom želeo da na EP u Poljskoj da nosi kapitensku traku u duginim bojama. Iako im to nije dozvoljeno, kapiteni Norveške, Švedske i Islanda poslali su jasnu poruku podrške LGBT osobama. "Za nas Skandinavce to je čak pomalo smešno, da se uopšte postavlja pitanje odnosa prema LGBT osobama. Mi sve ljude u našoj zemlji posmatramo kao jednake. Sada je 2017. godina, to za mene nije ništa posebno, sve ljude gledam jednakim očima -  belce, crnce, gej osobe, strejt… Za mene nije važno ko je kakav, svi su ljudi isti". Sa reprezentacijom Norveške hteo bi da ostvari još jedan san, a to je nastup na Olimpijskim igrama, takmičenju na kojem je ova skandinavska zemlja igrala samo jednom, i to pre 45 godina. Sledeće Olimpijske igre održaće se 2020. godine u Tokiju, kada će on imati 38 godina… "Imam ugovor do 2020. godine. Do tada mi predstoji još nekoliko vrlo uzbudljivih sezona. Olimpijske igre u Tokiju biće mi motivacija, trudiću se da ostanem u formi i da igram dobar rukomet. Ako budem dovoljno dobar, bilo bi sjajno da odem u Tokio. Ali ne razmišljam previše o tome, jer u rukometu ima dosta stvari na koje ti ne možeš da utičeš, prije svega mislim na povrede. Videćemo…", kaže Mirhol. Na terenu uvijek daje maksimum, pogotovo kada igra protiv najboljih. Nekada u tom žaru borbe bude i varnica, kao što je bilo u meču grupne faze SP u Francuskoj kada se posle utakmice "sukobio“ sa Nikolom Karabatićem, ili je bar tako izgledalo… "To nije bilo ništa ozbiljno, jednostavno reakcija na izgubljenu utakmicu. Ja sam Nikolin fan. Pratim ga od početka, kako je napredovao. Gledao sam ga dok je igrao u Monpeljeu, Kilu, pa sve do danas, a znamo ko je on sada. To je definitivno najbolji igrač protiv kojeg sam igrao. Sa takvom igrom u odbrani, napadu, on je kompletan igrač". Na pitanje ko je najbolji igrač s kojim je igrao kaže: "To nije neko ko je bio najbolji strelac, najbolji asistent… ali za mene je to Andi Šmid (igrali u RNL zajedno op.a.) zbog njegove genijalnosti. Nije najviši, niti ima najbolji šut, ali ima sjajan pregled igre i poznaje igru bolje od bilo kog". Na kraju razgovora za MONDO Mirhol je istakao da izuzetno ceni jugoslovensku školu rukometa i igrače koji dolaze sa ovih prostora. "Igrači sa vaših prostora imaju poseban mentalitet. Bilo bi dobro kada bi skandinavski igrači imali malo tog 'jugo mentaliteta'. Igrači iz eks Jugoslavije ne razmišljaju mnogo o posledicama, oni jednostavno svaki put izlaze na teren sa željom da pobede. To je sjajno u sportu" ,zaključio je kapiten norveške reprezentacije. (Goran Arbutina, portal mondo.ba)

Detaljnije
F1: Meklaren u starim bojama za nove uspehe

Narandžastu boju odabrao je osnivač Meklarena Brus Meklaren šezdesetih godina prošlog veka, a i prva pobeda te ekipe u Formuli 1 izborena je u narandžastom bolidu 1968. godine. Od sedamdesetih do devedesetih godina prošlog veka Meklarenovi bolidi su pre svega zbog sponzorskih ugovora bili crveno-beli, a od nedavno su bili u tamno sivoj boji. Sada je bolid narandžasto-crni, dok je bela boja korporativnog brenda Honda, koja ekipu snabdeva motorima. Nova boja predstavlja početak nove ere u Meklarenu, posle odlaska direktora ekipe Rona Denisa. "Lepo je videti Meklarenovu boju. Ovo je definitivno najlepši bolid koji sam vozio u poslednjih 16 godina. Sa novim pravilima bolidi izgledaju spektakularno i radujem se. Bolidi su seksi kada su brzi, pa videćemo šta će biti", rekao je vozač Meklarena Fernando Alonso, koji će ove godine voziti 16. sezonu u Formuli 1."Ovo je važna godina za nas. Za nas su 2015. i 2016. godina bile teške, a ove godine se nadamo da ćemo se vratiti na mesto koje nam pripada. Ne treba ništa da obećavamo našim navijačima ni sebi, samo da radimo naporno, da obavimo dobro testiranja sa mnogo pređenih kilometara. Ali, danas smo ovde jer verujemo da možemo da pobeđujemo", dodao je dvostruki svetski prvak.Osim Alonsa za Meklaren će voziti i Belgijanac Stofel Vandorn. Novi izvršni direktor Meklarena Zek Braun rekao je da je ekipa promenila boju bolida na zahtev navijača i da je cilj ekipe "da ponovo pobeđuje". Meklaren nije pobedio u trci Formule 1 još od 2012. godine. Ekipa nije ostvarila dobre rezultate od 2015. godine, otkako je počela da sarađuje sa Hondom, a Alonso i Dženson Baton su prošle sezone u više navrata kritikovali bolid. Meklaren je prošle godine zauzeo šesto mesto u konkurenciji konstruktora.

Detaljnije
F1: Ferarijevo novo

Piloti su novi bolid vozili na stazi Fiorano, gde je javnost mogla da se uveri sa kakvim "oružjem" raspolažu u predstojećoj sezoni. Novi model bi vozačima Sebastijanu Fetelu i Kimiju Raikonenu trebalo da omogući da smanje razliku u odnosu na Mercedes, tim koji dominira tri godine u takmičenju. Ocena svih je da novi bolid Ferarija, prepoznatljivo crvene boje, namanje liči na Mercedes, a da je sličniji ostalim konkurentskim bolidima. U nazivu SF70H deo "SF70" odnosi se na 70 godina tima Ferari (scuderia Ferrari), a "H" je oznaka za hibridni motor. Mercedes je u poslednje tri godine osvojio šampionske titule u konkurenciji konstruktora i konkurenciji vozača. Prošle godine, tim Ferari je bio treći u kategoriji konstruktora, iza Mercedesa i Red Bula, a u konkurenciji vozača Fetel i Raikonen su bili četvrti i šesti. Sa SF70H, Ferari se nada boljim rezultatima u 2017. godini, odnosno da bi mogli da uđu u trku za titulu u konkurenciji konstruktora, koju su poslednji put osvojili pre 10 godina. Nova sezona Formule 1 startuje tradicionalno trkom za Veliku nagradu Australije, 26. marta u Melburnu.

Detaljnije
Biće Rusa na EP u Beogradu

Međunarodna atletska federacija (IAAF) dozvolila je pravo nastupa za troje ruskih atletičara na Evropskom dvoranskom šampionatu, koje se početkom marta održava u Beogradu. Oni će se u Beogradu takmičiti kao neutralni sportisti. Dozvole da se takmiče kao neutralni sportisti dobili su skakačica s motkom Anželika Sidorova, sprinterka Kristina Sivkova i Aleksej Sokirski, bacač kladiva. IAAF je tu odluku doneo poslednjeg dana za prijavu takmičara za šampionat u Beogradu. Navedeno je da je još šestoro ruskih atletičara nije dobilo dozvolu da se takmiči, ali ne i o kojim sportistima je reč, kao ni razloge zbog kojih je odbila njihove zahteve. Ruski atletičari su zbog doping skandala u toj zemlji suspendovani od novembra 2015. godine. Na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru kao neutralni sportista takmičila se jedino Darja Klišina. Klišina će učestvovati i na Evropskom prvenstvu u Beogradu, a pored nje dozvolu je ranije dobila i Julija Stepanova. Evropsko dvoransko prvenstvo u Beogradu održava se od 3. do 5. marta.

Detaljnije
Balkanijada u Areni uvod u spektakl

"Da nema prvenstva Evrope, Balkanijada bi bila najveći atletski događaj u Srbiji ove godine, ali je ovako to takmičenje pomalo u senci", rekao je direktor Atletskog saveza Srbije (ASS) i potpredsednik Balkanske atletske federacije Slobodan Branković. On je naveo da je Arena spremna da ugosti atletičare iz 16 zemalja Balkana."Nema sumnje da će ovo biti jedan od najboljih balkanskih šampionata ikada organizovanih. Atletičari sa Balkana prvi će imati priliku da osete prelepu atletsku stazu na tri i po metra visine". Srpski atletičar Lazar Anić nada se odbrani titule. "U sjajnoj sam formi, to pokazuju i moji rezultati na poslednja dva-tri takmičenja. Od Balkanijade očekujem da odbranim titulu od prošle godine i da to bude ispit pred EP. Najbolji skakači iz regiona će biti tu", rekao je Anić.Svečano otvaranje Balkanijade zakazano je za 11.50 časova. Takmičenje će otvoriti predsednik ASS Veselin Jevrosimović, predsednik Balkanske atletske federacije Dobromir Karamarinov i predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević. Dvoransko EP održaće se od 3. do 5. marta.

Detaljnije
Dobar žreb za

Dobar žreb za vaterpolo reprezentaciju Srbije za grupnu fazu Svetskog prvenstva u Budimpešti.U grupi sa Srbijom su Španija, Grčka i Južna Afrika. Srbija će prvu utakmicu igrati sa Južnom Afrikom, slede utakmice sa Španijom i Grčkom. Pobednici grupa direktno će se plasirati u četvrtfinale, dok će drugoplasirane i trećeplasirane ekipa razigravati za plasman među osam najboljih. Grupa u kojoj je Srbija "ukršta" se D grupom. Inače, tokom žreba, na sajtu FINA dogodio se i skandal. Uz imena svih timova, na portalu Svetske federacije vodenih sportova, stajale su i zastave zemalja, ali je uz reprezentaciju Crne Gore, bila stavljena zastava Albanije. POGLEDAJTEŽREB ZA SVETSKO PRVENSTVO 14 - 30. jul: A GRUPA: Brazil, Crna Gora, Kazahstan, Kanada; B GRUPA: Francuska, Italija, Australija, Madjarska; C GRUPA: Španija, SRBIJA, Grčka, Južna Afrika; D GRUPA: SAD, Japan, Hrvatska, Rusija.  Selektor Dejan Savić je ovako prokomentarisao žreb: "U grupi smo dobili dva protivnika koji svakako zaslužuju poštovanje, to su selekcije Španije i Grčke. Ipak, moram da budem iskren i da priznam da ćemo od starta šampionata biti koncetrisani i na grupu sa kojom ukrštamo u četvrfinalu, jer taj četvrtfinalni meč je svakako najvažniji u ovakvom sistemu takmičenja. O favoritima je još rano govoriti, jer do početka šampionata ima još pet meseci. Mnogo toga može da se promeni u svim ekipama".Andrija Prlainović je dodao: "Uvek je dobro kada u grupi ima kvalitetnih rivala. Nama je raspored takav da krećemo sa Južnom Afrikom i posle je sve teže i teže. Žreb je uvek informacija a vrlo često je i nebitan ako se mi spremimo kako treba".Podsećamo da je na dosadašnjih 16 svetskih šampionata naša reprezentacija ubedljivo najuspešnija pošto je pet puta osvajala zlatnu medalju.

Detaljnije