Emotivna priča NFL igrača Markusa Smita koju vredi pročitati i ako ne pratite (njegov) sport

Značaj snažne psihe je jako važan za uspeh svakog sportiste, ali i čoveka, ma čime se bavio.

O toj temi govorio je NFL igrač Markus Smit koji je za "The Players Tribune" pisao o potresnom danu kada je želeo da izvrši samoubistvo zbog depresije i anksioznosti.

"Vožnja ka trening centru Sijetl Sihoksa je bila najlakša stvar na svetu, svakog jutra krenem u 6:30 i često me ni semafori ne hvataju, a i grad je gotovo prazan. Nikada se nisam osvrtao na stvari oko mene, nema tu mnogo toga da se vidi, ali me je uvek jedno brdo privlačilo, brdo iza koga je provalija. I dobro se sećam tog jutra, bio je to 16. avgust, kada sam odlučio da se ubijem. Teško je objasniti kako je došlo do tog stadijuma. Počelo je mržnjom prema fudbalu, mržnjom prema tome šta mi je fudbal uradio", počinje Smit priču.

"Samo sam hteo da se dovezem na ivicu tog brda i da se spustim u provaliju, mislio sam da ću konačno biti slobodan. Odlučio sam, došao do ivice provalije i tada mi je zazvonio telefon. Bila je to moja supruga, ona je tada bila trudna i u sedmom mesecu i samo sam je na brzinu 'otkačio', ali nedugo potom pozvala me je njena majka u momentu kada su prednji točkovi gotovo napustili tlo. Znala je da nešto nije u redu. Nekako me je ubedila da joj kažem o čemu se radi, ali na njeno pitanje zbog čega hoću da se ubijem, nisam imao odgovor. U mojoj glavi se sve savršeno slagalo, ali na površini to nije delovalo tako. Ubedila me je da odustanem od svega i da se hitno javim za pomoć, da odem da makar kažem svom treneru. Ne znam kako i ne znam zašto, ali sam tako i postupio. Odvezao sam se sa litice i odlučio da pričam sa trenerom Pitom Kerolom", opisuje sad već neaktivni igrač američkog fudbala".

"Došao sam do trenera i rekao im da sam pokušao da se ubijem. Rekao sam Pitu: 'Treneru, ne mogu ja ovo, moram da potražim pomoć'. Počeo sam da plačem a on mi je tako uzrujanom rekao da je fudbal nebitan i da sam potreban svojoj porodici. Sihoksi su me sutradan otpustili i pomogli mi da dobijem stručnu pomoć. Oni su mi spasili život , moja tašta i Sijetl Sihoksi" završava priču Smit ali dodaje važnu poruku.

"Šta da telefon nije zazvonio, ili da me je težina auta povukla ka dole? Ne bih bio danas ovde i držao svoju ćerku u naručju".

Jako važnu životnu lekciju podelio je sa javnošću bivši sportista. O sportu i o životu.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.