Alonzo Morning je vratio iako su postojali tek mali promili nade da će ponovo zaigrati košarku. Vratio se i postao šampion. Ne znam koliko je to realno za Rajana, ali čuda su uvek moguća.

Zamislite da imate sve i da u sekundi, bukvalno sekundi, sve to što ste imali nestane. Tako je izgledao kobni sekund posle uobičajenog obaranja.

Sinsinati je te noći plakao. Pitsburg je jecao. Gledaoci pored ekrana su u neverici gledali.

Rajan Šejzier je te noći ostao nepokretan. Krenuo je da obori hvatača Bengalsa i ostao na travi. U prvom momentu su mislili da je potres mozga. Videli su da ne ustaje i bilo je jasno da je povreda ozbiljnija.

U sledećem trenutku nije mogao da pomera noge. Nije ih osećao. Noge koje su ga nosile preko protivničkih linija. Stradala je kičma. Povreda koja je jako, jako retka. Zaradio je u momentu kada niko nije očekivao. Momentu kada je on zadavao udar. Ali se udar vratio na najgori mogući način.

Od tog momenta ovaj mladi, perspektivni lajnbekere kreće u svoju bitku života. Bitku koja još uvek traje, jer će trajati sve dok se opet ne nađe na terenu Stilersa. U opremi, pod kacigom. Sve dok ne napravi prvo sledeće obaranje.

Još od pete godine, Rajan je krenuo sa ličnim problemima. Usled bolesti, klinički nazvana alopecia areata, gubio je kosu u velikim količinama. U njegovom slučaju, to je otišlo u ekstrem, pa je tako izgubio potpuno kosu, obrve i ostale dlake koje bi eventualno imao.

Zbog toga je dobijao niz pogrdnih nadimaka, koji su ostavili traga na njegovo ponašanje. Postao je povučen, stidljiv, mislio je da nešto sa njim nije u redu. Ustvari je bio normalno dete, kao bilo koje drugo. Spas je tražio u mudrim rečima svog oca, koji je služio kao neka vrsta pomoćnog sveštenika u Majami Dolfinsima (čudan običaj, zar ne?)

“Uvek budi pobednik”, bile su reči koje su odzvanjale u njegovim ušima svaki put kada bi čuo pogrdna dovikivanja. I bio je šampion. Kada je počeo da igra fudbal, pogrdne reči su se smanjile do nivoa na kom nisu ni postojale.

Na terenu je bio izuzetno eksplozivan. Pratila ga je reputacija žestokog udarača, iako van terena nije bio ni bilzu onome što ste mogli da vidite kada stane na travu. “Kada vas prati reputacija žestokog udarača, to vas prati uvek. Taj tempo ne opada. Ljudi vas drugačije percipiraju”, rekao je Rajan. Bio je u pravu, ali ne uvek.

  Voren Sep ga je, pre dolaska u NFL, ocenio kao sporog i nedorečenog. Rajana je to pogodilo, jer je celu šampionsku generaciju Bakanirsa obožavao upravo zbog njihovog beskompromisnog stila igre. Odlučio je da dokaže Sepu da greši, ali i onima koji su delili mišljenje jednog od najboljih unutrašnjih linijaša.

Pokupio ga je Ohajo stejt, odakle je otišao u NFL, kao izbor Stilersa. Na Ohaju je samo u prvoj godini imao proces privikavanja. U poslednje dve sezone na koledžu, postao je vođa odbrane. U drugoj sezoni, Ohajo je u Big Tenu bio bez poraza. U poslednjoj sezoni su ponovili sličan učinak.

Tada je Šejzier pokazao koliko dobro obara. Bio je ubedljivo prvi obarač konferencije. Bežao je Krisu Borlendu čak 30 obaranja. Takođe je bio ubedljivo prvi u broju obaranja kod gubitka jardi, tj obaranja iza linije skrimiža. Ali to nije kraj, jer je bio među top 10 defanzivaca u broju sekova i prvi po broju napravljenih famblova. I ponovo nije osvojio nagradu za najboljeg defazivca.

To nije smetalo Pitsburgu da ga uzme odmah u prvoj rundi. Povrede u ruki sezoni su mu nalepile etiketu mekanog i nedovoljno snažnog za unutrašnjeg lajnbekera. Njemu nije bilo teško da prevaziđe tako nešto, jer je oduvek bio pobednik. Posle svega, ovo je samo bila mala prepreka koje je znao da će preskočiti.

Već u sofmor sezoni, Majk Tomlin je stavio Rajana u prvu postavu. Postao je drugi najbolji obarač, posle neprikosnovenog Lorensa Timonsa, čoveka koga je Pitsburg birao sa iste pozicije kao Šejziera. Rajan je već postao nezamenljiv šraf defanzivne mašinerija trenera Tomlina.

U naredne dve sezone Stilersi su igrali sjajno. Big Ben je funkcionisao kao sat, slao je razarajuće pasove ka Antoniju Braunu, koji je blistao od sezone do sezone. Livion Bel je preorao gomile gostujućih terena i silu jardi na Hajnc Fildu. Rajan je postao jedna od glavnih opruga odbrane.

Bio je noćna mora za protivničke napadače tokom 2016. Ne samo što je nemilosrdno obarao, već je bio u top 5 lajnbekera po sposobnosti da pokrije teren. Presekao je tri lopte, forsirao tri fambla i jedan “pokrio”. Taman je krenuo da ređa Pro Bowl učešća. 2017 je individualno bila još bolja, ali plejof im nije išao od ruke.

Prvo su ispali od starih rivala, Patriota, u finalu konferencije. Onda su u Rajanovoj poslednjoj godini pod kacigom, iznenađujuće ispali od Jaguara u divizijskoj rundi. Kako su tu utakmicu izgubili, ni dan danas mi nije jasno.

Furnet je trčao kao nikada, a nije bilo Rajana da ga zaustavi.

Stilersi jesu izgubili obećavajuću sezonu, ali su realno izgubili mnogo više od toga. Izgubili su Rajana. Te 2017. godine, u decembru, odigrala se kobna utakmica protiv Bengalsa. Posle udarca ostao je da leži. Kasnije je ustanovljena povreda kičme. Čekala ga je operacije i sezona je bila gotova.

Zvanično se povukao marta ove godine. Ali nije odustao od povratka. “Moj cilj ostao da uđem u Kuću slavnih. Vidim sebe kao jednog od najboljih lajnbekera. To je bio cilj pre nego što sam se povredio, taj cilj ostaje i sada”, samouvereno govoro Šejzier.

17 meseci posle povrede, Rajan je zaigrao na svom venčanju sa Mišel Rodrigez. Pojavio se mesec pre toga kako bi pročitao ime i prezime Terela Edmunsa, koga su Stilersi birali na draftu. Trener lajnbekere, čuveni obarač Stilersa, Džoi Porter, potvrdio je da je Rajan počeo da trči. Stilersi ga i sada drže na listi povređenih igrača.


Postaće slobodan, ali Stilersi ne žele da ga se odreknu. Rajan je, grubo je možda reći maskota, ali momak koji daje primer koliko je važno boriti se. Koliko je važno da iz svega želite da izađete kao pobednik. On je dobio mnoge bitke, rat nije, ali sam siguran da će i njega dobiti.

Trenutno radi kao mentor i trener mladih igrača pri franšizi Stilersa, što je posebno iskustvo za njega, jer može da prenese svoj ratnički duh novim “Gvozdenim” snagama.

Rečeno mu je da nikada neće hodati, pa je zaigrao na venčanju. Doktori su rekli da ne pomišlja da će ikada potrčati, sada isti doktor kaže da će ponovo zaigrati ako nastavi ovako dobro da se oporavlja. Zvanično je odustao, ali da li je mentalno odustao?

Mislim da nije.

Svedoci smo mnogo povrataka, ali ovaj bi zaista bio neki poseban fenomen. Alonzo Morning je vratio iako su postojali tek mali promili nade da će ponovo zaigrati košarku. Vratio se i postao šampion. Ne znam koliko je to realno za Rajana, ali čuda su uvek moguća.

Kako god bude, vreme je za novu titulu, sedmu titulu, Stilersa. Red bi bio da je proslave sa Rajanom u postavi, kao počasnim članom.

Steelers Nation!