Pored toga, imate i pozdrav od legendarnog Dragoslava Stepanovića Stepija i njegove supruge.

Počeli smo u sredu, nastavljamo u četvrtak.

Evo drugog dela liste 100 mečeva koji su promenili istoriju fudbalskih Mundijala.

Naš kolumnista Neša Petrović prihvatio se obimnog posla i imao obrazloženje za svaku od 100 stavki.

Podsećamo vas na njegovu poruku iz prvog dela:

"Uz puno pravo da dodate, izbacite, pomerite ili rotirate. Jer, ukusi su različiti. Nekome je detinjstvo počelo ’Golom veka’ na Acteki, a nekome Zidanovim ’blek-autom’ u Berlinu".

Pored toga, imate i pozdrav od legendarnog Dragoslava Stepanovića Stepija i njegove supruge.

DRUGI DEO: 

50 Brazil – Poljska 6:5 (Francuska 1938, osmina finala)

Leonidas-šou. Ni kiša koja je lila čitav dan, ni užasan teren na stadionu Mejno u Strazburu, nisu omeli ’Crnog dijamanta’ da pruži jednu od najspektakularnijih partija u dresu Brazila. Poljska se vraćala sa 1:3 na 3:3 i sa 3:4 na 4:4. Ali u produžecima nije imala snage da izađe na kraj sa neukrotivim ’Čovekom od gume’. Leonidas je dobio svojevrsni ’revolveraški’ obračun sa golgeterom poljske reprezentacije Ernstom Vilimovskim (4:3).

49 Brazil – Urugvaj 3:1 (Meksiko 1970, polufinale)

Čekali su Brazilci pune dve decenije na osvetu za ’Marakanaco’. I ona je, kao i obično, servirana hladna. Vođstvo Urugvaja (Kubilja), samo je razljutilo Peleovu družinu, koja preko Klodoalda, Žairzinja i Rivelinja, stiže do preokreta i plasmana u finale. Utakmica je ostala upamćena po jednom od najgenijalnijih driblinga i jednom od najvećih promašaja u karijeri Kralja fudbala. Pele je varkom tela izbacio iz igre golmana Mazurkijeviča, ali je njegova dijagonala završila pored stative.

48 Kamerun – Argentina 1:0 (Italija 1990, grupna faza)

Poput Mundijala u Francuskoj, i ovaj italijanski je otvoren senzacionalnim rezultatom. Kamerun je na San Siru golom Omama Bijika srušio aktuelnog vladara planete i najavio blistavo učešće koje će se završiti porazom od Engleske u četvrtfinalu. Maradona će i pored poraza na startu, odvući svoje do završnog čina u Rimu.

47 Italija – Nigerija 1:1, 2:1 (SAD 1994, osmina finala)

U italijanskom stilu. Najpre kroz iglene uši u grupi, pa uz mnogo muke i znoja u osmini finala. Amunike je odblokirao rezultat i Sakijeva četa je bila na rubu eliminacije. Mogli su dalje samo uz pomoć čuda. I čudo se dogodilo. Preciznije, bljesak genija. Robero Bađo prvi put, Roberto Bađo drugi put. ’Andiamo avanti’. Do finala.

46 Zapadna Nemačka – Engleska 1:1, 5:4 (Italija 1990, polufinale)

Još su u sećanju suze Pola Gaskojna nakon što mu je sudija Rajt pokazao žuti karton. Ništa od finala, ništa od dečačkog sna. Lakše bi podneo da je znao konačan epilog. Lineker je u finišu meča anulirao gol Bremea, ali su Pirsu i Vodlu zadrhtale noge u penal seriji. Nemci idu u finale, Gaza mora kući. Sa žutim ili bez žutog, svejedno.

45 Urugvaj – Gana 1:1, 5:3 (Južna Afrika 2010, četvrtfinale)

Ok, jedna je Božija ruka. Ova neka bude original falsifikata. Poslednji sekundi drugog produžetka. Lopta ide ka mreži i može se zaustaviti samo na jedan način. Suarez ne okleva, penal za Ganu i crveni karton za ’urugvajskog kanibala’. Najpametnije skrivljeni penal u istoriji svetskog fudbala. Za više detalja, obratite se Asamoi Đanu.

44 Holandija – Brazil 2:0 (Zapadna Nemačka 1974, druga faza po grupama)

Poslednje kolo drugog kruga šampionata. Holandiji je posle pobeda protiv Argentine i Istočne Nemačke, dovoljan bod za plasman u finale. Čik recite Krojfu da igra na remi. Neskens 1:0, Johan 2:0. Po kratkom postupku. Savršenstvo totalnog fudbala.

43 Holandija – Argentina 2:1 (Francuska 1998, četvrtfinale)

Imali su Argentinci utakmicu u svojim rukama. Psihološku prednost posle izjednačenja Klaudija Lopeza i brojčanu, nakon isključenja Artura Numana. Batistuta pogađa stativu i sve se okreće na stranu Holanđana. Ortega udara Van der Sara i dobija crveni karton, a dva minuta kasnije stiže presuda sa pečatom Denisa Bergkampa.

42 Brazil – Argentina 3:1 (Španija 1982, druga faza po grupama)

Južnoamerički ’Classico’ u svom najluksuznijem obliku. Gomila virtuoza sa obe strane. Šampioni sveta protiv glavnog favorita da mu preotme taj naslov. Brazilci su slavili golovima Zika, Seržinja i Žuniora i stekli pravo da u meču odluke protiv Italijana idu na remi. Računica koja će se uskoro pokazati kobnom.

41 Italija – Španija 1:1 (Italija 1934, četvrtfinale)

Prava pravcata bitka. Toliko brutalna, da je dan kasnije iziskivala dodatnih 90 minuta. Jedini slučaj ponovljene utakmice u istoriji Mundijala. Poveli su Španci preko Regeira, izjednačio je Ferari minut pre odlaska na odmor. U majstorici, dramu rešava Đuzepe Meaca. Ali, bez nekolicine španskih startera, koji su ostali van konkurencije za tim. Što zbog umora, što zbog povreda.

40 Južna Koreja – Italija 1:1, 2:1 (Japan i Južna Koreja 2002, osmina finala)

Nikoga na ’čizmi’ ne mrze više od Bajrona Morena. Ekvadorski arbitar je zavio u crno italijansku reprezentaciju i omogućio suorganizatoru turnira da ode u narednu rundu. Dosudio je penal za Koreju na početku meča, isključio Totija zbog simuliranja, poništio gol Tomazija i zažmurio na lakat u lice Del Pjera. Ki-Džon je u 90. minutu anulirao gol Vijerija, a An Jung-hvan zlatnim golom odveo domaćine dalje. I dobio šut-kartu u Peruđi od kontroverznog predsednika Lućana Gaučija.

39 Argentina – Engleska 2:2, 6:5 (Francuska 1998, osmina finala)

Sećate se naslova u Sanu: „Deset lavova i jedan kreten“. Ovo poslednje, odnosilo se na Dejvida Bekama koji je naseo na provokaciju Simeonea i zaradio crveni karton u 47. minutu. Sva četiri gola pala su u prvom poluvremenu. Batistita iz penala i Zaneti za Argentinu, lepotica Majkla Ovena i Širer sa bele tačke za Englesku. Rulet se zaustavio na promašaju Dejvida Batija u petoj seriji.

38 Italija – Brazil 2:1 (Francuska 1938, polufinale)

Druga vremena, drugi običaji. Brazilci su toliko bili sigurni u plasman u finale, da su unapred rezervisali avionske karte za Pariz. Čak su Leonidasa ostavili na klupi, da bi se odmorio i pripremio za meč odluke sa Mađarskom. Naivno i nepromišljeno. Italijani oberučke prihvataju poklon i slave sa 2:1. Meaca je pogodio iz penala, držeći rukama šorts na kome je pukao lastiš. Rekosmo, druga vremena.

37 Zapadna Nemačka – Holandija 2:1 (Italija 1990, osmina finala)

Trojica interista sa jedne, trojica milanista sa druge strane. Mateus, Breme i Klinsman protiv Gulita, Rajkarda i Van Bastena. Sudar svetova koji za poprište nije mogao da ima nijedno drugo mesto, nego San Siro. Na kraju je aktuelni evropski šampion položio oružje pred budućim svetskim prvakom. Utakmica se pamti i po ’šlajmari’ Franka Rajkarda u lice Rudija Felera. Sudija Lustau je obojicu poslao na ’prevaspitavanje’.

36 Nemačka – Argentina 1:1, 5:3 (Nemačka 2006, četvrtfinale)

Pekerman je ’namestio’ ekipu i gaučosi su konačno zaigrali na nivou kandidata za titulu (osetili smo to na surov način u Gelzenkirhenu). Protiv Nemaca ih je deset minuta delilo od plasmana u polufinale. Ali, Kloseu se usladila potera za Ronaldom, Milerom i Fontenom. Odveo je meč u produžetke i srušio moral labilnih Argentinaca. Promašaji sa bele tačke Kambijasa i Ajale (strelca vodećeg gola u regulrnom toku) bili su logična posledica razvoja događaja u Berlinu.

35 Austrija – Švajcarska 7:5 (Švajcarska 1954, četvrtfinale)

Jedna od najluđih utakmica svih vremena na završnim turnirima Svetskog prvenstva. Švajcarci su u 24. minutu vodili sa 3:0, devet minuta kasnije bilo je 5:3 za Austriju (!?). Od 12 golova, 10 u režiji četvorice igrača. Vagner i Hugi po ’tripletu’, Kerner i Balaman po ’dopijetu’. Domaćin se oprostio od borbe za medalju, dok su njihove komšije okačile bronzu oko vrata.

34 Italija – Argentina 2:1 (Španija 1982, druga faza po grupama)

Nakon što se provukla u prvoj fazi zahvaljujući golu više od Kameruna, Italija se našla u grupi smrti sa Brazilom i Argentinom. Meč sa Gaučosima obeležila je legendarna markacija Klaudija Đentilea na Dijegu Maradoni. Mlađani i još uvek pošteni El Pibe, gotovo da nije pipnuo loptu tokom 90 minuta. Ostatak posla obavili su Tardeli i Kabrini.

33 Portugal – Severna Koreja 5:3 (Engleska 1966, četvrtfinale)

Rokamboleska u Liverpulu. Severna Koreja je u prethodnoj rundi šokirala Italijane i nanela im najbolniji poraz u njihovoj istoriji, a protiv Portugala je posle 25 minuta igre vodila sa 3:0 (!?). Ali, Italija nije imala Euzebija. ’Crna perla’ uzima stvari u svoje ruke i sa četiri gola torpeduje simpatične i borbene Koreance. Na svom debitantskom Mundijalu, Portugal stiže među četiri najbolja tima na planeti.

32 Zapadna Nemačka – Engleska 2:2, 3:2 (Meksiko 1970, četvrtfinale)

Jedna od onih utakmica koje su stvorile mit o nemačkoj upornosti. Englezi su četiri godine posle ’krađe na Vembliju’, ponovo bili na korak od trijumfa. Vodili su sa 2:0 golovima Mulerija i Pitersa, ali je Nemačka preko Bekenbauera i Zelera izborila produžetke, a preko Gerda Milera kompletirala preokret i otišla dalje.

31 Argentina – Italija 1:1, 5:4 (Italija 1990, polufinale)

Kada je Skilaći svojim petim golom na šampionatu doveo domaće u vođstvo, nikome nije palo na pamet da bi ’Magične noći’ mogle da se završe na tako brutalan način. Zenga je izleteo u prazno, Kaniđa skočio, a San Paolo zanemeo. Nije vredelo što su ’napoletanci’ prvi i poslednji put navijali protiv Dijega. Gojkočea je posle Brnovića i Hadžibegića, hipnotisao Serenu i Donadonija, i Argentina je otišla u drugo uzastopno finale Svetskog prvenstva.

30 Nemačka – Argentina 0:0, 1:0 (Brazil 2014, finale)

Poslednja šansa da Mesi stane uz rame Maradoni. Nije blistao tokom Svetskog prvenstva, ali bi titula izbrisala sve prethodne traume i geniju iz Rozarija obezbedila mesto među besmrtnima. I dogodio se zicer. U idealnom trenutku. Iguain ’jedan na jedan’ sa Nojerom. To mora da bude gol. Tu se vidi da li jesi ili nisi. Pipita nije, definitivno. Nemci su strpljivo čekali na završni udarac i zadali ga sedam minuta pre kraja preko Marija Gecea.

29 Francuska – Brazil 1:1, 5:4 (Meksiko 1986, četvrtfinale)

Mnogo emocija u Gvadalahari u duelu Mišelove Francuske i Zikovog Brazila. Obojica su promašili po jedan penal. Ziko u regularnom delu (iskupio se tokom ’ruleta’), Platini onda kada je bilo najvažnije. Ipak, prva zvezda ’trikolora’ je našla način da proslavi svoj 31. rođendan. Golom kojim je odgovorio na Karekino vođstvo i izbacivanjem Brazila sa Svetskog prvenstva.

28 Istočna Nemačka – Zapadna Nemačka 1:0 (Zapadna Nemačka 1974, faza po grupama)

Istorijski datum, 22. jun. Mesto, Hamburg. Jedini mundijalski duel dve Nemačke imao je iznenađujući epilog. Demokratska Republika je šokirala komšije s one strane Berlinskog zida, ali su i jedni i drugi prošli u drugu fazu šampionata. Čovek koji je pobedonosnim golom ušao u anale nemačkog fudbala, igrao je za Magdeburg i zvao se Jirgen Šparvaser. I kasnije je demantovao glasine da je za rušenje ljutog rivala nagrađen automobilom, kućom i milionskom novčanom premijom.

27 Severna Koreja – Italija 1:0 (Engleska 1966, faza po grupama)

Članove italijanske ekspedicije koji se nisu setili da napuste aerodrom na sporedni izlaz, sačekala je rafalna paljba paradajzom od strane razularenih navijača. Najveći blam u istoriji azura. Toliki, da se na Apeninima i dan danas koristi izraz ’Koreja’, za neki veliki sportski debakl. Valkaređijevoj ekipi u Midlzbrou, presudio je Pak Do-Ik, desetar u severnokorejskoj vojsci koji je posle Mundijala unapređen u čin narednika. Urbana je legenda da se bavio stomatologijom, ali je tačno da se posle vojske i fudbala zaposlio kao instruktor gimnastike.

26 Engleska – Kamerun 2:2, 3:2 (Italija 1990, četvrtfinale)

Najlepša utakmica Mundijala u Italiji. Kamerun nije igrao samo za sebe, već za ceo Crni kontinent. Prva afrička reprezentacija koja je izborila plasman među osam najboljih ekipa na svetu, isprsila se protiv jedne od najjačih generacija u istoriji engleskog fudbala i golovima Kundea i Ekekea stigla nadomak senzacionalnog podviga. Da ne beše Linekera i njegove hladnokrvnosti sa ’kreča’, Dele Alpi bi ugostio ‘neukrotive lavove’ u polufinalu Svetskog prvenstva.

25 Brazil – Nemačka 2:0 (Japan i Južna Koreja 2002, finale)

Još jedno finale u kome golman nije bio na visini zadatka. Možda su Kana dekoncentrisali informacijom da je i pre meča za titulu, proglašen za prvu ’jedinicu’ šampionata. Doduše, Zuba je bio toliko raspoložen da Nemcima ne bi pomogao ni ’Der Titan’ u svom najboljem izdanju.

24 Nemačka – Argentina 1:0 (Italija 1990, finale)

’Hijos de puta’. Čuveni odgovor Dijega Maradone na zvižduke argentinskoj himni sa tribina Olimpijskog stadiona u Rimu. Možda i najružnije finale Svetskog prvenstva rešeno je sumnjivim penalom koji je u nemačkom stilu izveo Andreas Breme. Start Sensinija nad Felerom ni Bekenbauer ne bi sankcionisao najstrožom kaznom. Meksikanac Mendez je dodatno osakatio Gaučose isključenjem Monzona i Dezotija (prvi crveni kartoni u nekoj finalnoj utakmici Mundijala).

23 Francuska – Brazil 3:0 (Francuska 1998, finale)

Još je pod velom misterije šta se dogodilo sa Ronaldom uoči utakmice. Tek, Zuba nije bio ni bleda senka jednog od najboljih svih vremena. Zidan se do finala nijednom nije upisao u strelce, a onda je dva puta zakucao glavom u mrežu Tafarela. Tačku je stavio Emanuel Peti u poslednjim trenucima utakmice. Prva titula Francuske i poslednji trijumf reprezentacije domaćina Svetskog prvenstva.

22 Italija – Nemačka 0:0, 2:0 (Nemačka 2006, polufinale)

36 godina nakon legendarnih produžetaka u Meksiko sitiju, novih 120 minuta jakih emocija u duelu dve velesile evropskog fudbala. Tresli su se Apenini kada je Fabio Groso u 118. minutu matirao Lemana i doveo Italijane u vođstvo. Nisu se Nemci ni otreznili od šoka, a Del Pjero je udvostručio prednost. ’Blickrig’ usred Dortmunda. Za sva vremena.

21 Argentina – Engleska 2:1 (Meksiko 1986, četvrtfinale)

  Nije prošlo ni četiri godine od rata za Foklandska ostrva. Bilo je to više od igre. Više od fudbala. Sa ulogom koji prevazilazi granice sportskog rivaliteta. Malo je poteza koji su dobili frazeonim i kao takvi završili u biblioteci Svetskog prvenstva. A dva su sa ove utakmice. Prvi, ’Mano de Dios’, kombinacija instinkta i bezobrazluka. I drugi, ‘Gol veka’, briljantan oblik genijalne perfekcije. Dijego je posle utakmice izjavio: „Loptu sam zahvatio glavom, ali je i Božija ruka umešala prste“.

20 Brazil – Italija 0:0, 3:2 (SAD 1994, finale)

Pre izvesnog vremena, poznati italijanski voditelj Gari Skoti postavio je pitanje u kvizu, ‘ko je, pored Bađa i Barezija, promašio penal u Pasadeni’. „Ne samo da me je ofirao, nego mi je posle toliko godina otvorio ranu koja nikako da zaraste“ – rekao je Danijele Masaro gostujući u emisiji kod kolumniste Monda Nebojše Petrovića. Arigo Saki je prvi put u karijeri podlegao pritisku i povređenog Bađa poslao na teren. A kad zanemarite principe, ostanete bez titule svetskog prvaka.

19 Španija – Holandija 0:0, 1:0 (Južna Afrika 2010, finale)

Prokletstvo traje. Holanđani ni u trećem pokušaju nisu uspeli da se domognu ’Zlatnog globusa’. Doktor Inijesta je prekratio muke u 116. minutu meča. Prvi put je neka evropska reprezentacija trijumfovala van Starog kontinenta. I to sa ’minimalcem’ u sve četiri utakmice nokaut faze šampionata. Finale se pamti i po brutalnom đonu Najdžela De Jonga u grudi Ćabija Alonsa. Sudija Hauard Web je tek posle utakmice priznao da je taj ’mai-geri’ morao da kazni crvenim kartonom.

18 Italija – Čehoslovačka 1:1, 2:1 (Italija 1934, finale)

Pobeda koju je režim u Italiji iskoristio u fašističke svrhe. Uostalom, finale se igralo na stadionu ’Nacionalne fašističke partije’. I to je jedini put u istoriji da je isti sudija delio pravdu u polufinalu i finalu Svetskog prvenstva. Nimalo slučajno, oba puta domaćinu turnira. Čovek se zvao Ivan Eklind, iz Švedske, i kažu da je bio simpatizer fašizma. Baš čudno.

17 Mađarska – Urugvaj 2:2, 4:2 (Švajcarska 1954, polufinale)

Finale pre finala. Prvi favorit protiv branioca trofeja. I jedni i drugi lišeni pomoći glavnih vedeta. Mađari bez Puškaša (Nemci ga onesposobili u meču grupne faze), Urugvajci bez Abadija, Varele i Migeza (povredili se protiv Engleza u četvrtfinalu). Hohberg je sa dva gola vratio egal posle vođstva Mađara od 2:0 (Cibor i Hidegkuti), ali je u produžecima Kočiš ponovo čovek odluke. Utakmica sa bezbroj šansi i spektakularnih poteza dve tehnički savršene ekipe.

16 Argentina – Holandija 1:1, 3:1 (Argentina 1978, finale)

Istoriju pišu detalji. Sitni detalji. Milimetri. Poput stative Rensenbrinka u 90. minutu meča. Samo par minuta nakon što je Naninga izjednačio rezultat i skamenio prepuni Monumental u Buenos Ajresu. Uz prisustvo diktatora Horhea Videle i njegove svite, u krajnje naelektrisanoj atmosferi, Argentina jednostavno nije smela da izgubi. Kempes i Bertoni su se u produžecima potrudili da sve bude kako je planirano i pre početka šampionata.

15 Brazil – Nemačka 1:7 (Brazil 2014, polufinale)

Najmaštovitiji su bili urednici brazilskog lista ’Lance’. Izbacili su broj sa belom naslovnom stranom. Bez reči. Drugi su se trudili da nađu pravi izraz. Sramota nad sramotama. Istorijska bruka. Kataklizma. Reset. Predsednica zemlje Dilma Rusef obratila se naciji porukom na Tviteru, izvinjavajući se u ime fudbalera. Javnost se toliko bavila brazilskim slomom, da nije ni registrovala rekord Miroslava Klosea. Od tog trenutka (i ko zna do kada) najboljeg strelca Svetskog prvenstva svih vremena.

14 Italija – Francuska 1:1, 6:4 (Nemačka 2006, finale)

’TUTTO VERO’. Sve je istina. Nije urednik ’Gazete delo sport’ imao puno vremena za naslov. Morao je brzo nešto da smisli. Ovo mu je sinulo u deliću sekunde. Da, sve je istina. Svanuće novo jutro, Italijani će biti mamurni posle lude noći. Treba ih podsetiti zbog čega su pili. Šta su slavili. Italija je svetski šampion. Materaci je dao gol, isprovocirao Zidana, realizovao penal. Trezege je promašio, Groso pogodio, Kanavaro podigao trofej. ’TUTTO VERO’.

13 Francuska – Hrvatska 4:2 (Rusija 2018, finale)

Kod nas je večito ’da je sudija svirao penal’, ’da je Krasić pogodio gol’, ’da nas Brih nije zavio u crno’... da je baba imala ovo... da je deda imao ono. A oni su ljudi igrali fudbal i dogurali do završnog čina Svetskog prvenstva. Da li ste svesni šta to znači? Znači istorija. Antologija. Besmrtnost. I zato – komšije, kapa dole. Bez obzira na rezultat iz Moskve.

12 Zapadna Nemačka – Francuska 1:1, 3:3, 8:7 (Španija 1982, polufinale)

Klasik svetskog prvenstva. Urnebesan meč. U Nemačkoj poznat kao ‘Seviljska noć’. Batiston je ostao bez dva zuba i sa dva slomljena rebra posle sudara sa golmanom Šumaherom. Nemci su na 1:3 krenuli na sve ili ništa i ubacili rovitog Rumenigea koji smanjuje rezultat, a Fišer makazicama obezbeđuje ’rulet’. Prvi put u istoriji Mundijala, pobednik se rešavao šutevima sa 11 metara. I omanuo je jedan od najboljih pojedinaca meča – Maksim Bosis.

11 Brazil – Švedska 5:2 (Švedska 1958, finale)

Prvi trijumf neke reprezentacije na tuđem kontinentu. Rapsodija čudesnog Brazila. Žilmar, Đalma Santoš, Didi, Vava, Garinča, Zito, Zagalo, Nilton Santoš… Plus ‘Čudo od deteta’. Edson Arantes do Nasimento. Početak mita o najboljem svih vremena. FIFA je uvažila zahtev Brazila da utakmica ne počne nastupom švedskih čirlidersica, jer bi to moglo da podstakne moral domaćih igrača i da ih stavi u favorizovan položaj. Daleko od toga da je ta odluka uticala na rezultat, ali čisto da konstatujemo: pravda za švedske čirlidersice.

10 Zapadna Nemačka – Mađarska 3:2 (Švajcarska 1954, finale)

Ima tu detalja koji su sumnjivi, ali nikada nisu dokazani. Činjenica je da su skoro svi reprezentativci Nemačke, samo par dana posle utakmice, oboleli od misterioznog oblika žutice. Mađarska je već u 8. minutu vodila sa 2:0 golovima Puškaša i Cibora. Imajući u vidu rezultat njihovog duela u grupi (8:3 za Mađarsku), postavljalo se pitanje koliko će još lopti završiti u mreži Tonija Tureka. Ali desilo se nešto zbog čega je ovo finale u analima svetskog fudbala upisano pod šifrom ’Čudo u Bernu’. Nemci za samo deset minuta vraćaju egal preko Morloka i Rana, da bi u poslednjim trenucima utakmice, Helmut Ran svojim drugim golom doneo potpuni preokret. Prvi put od završetka Drugog svetskog rata, nemačka himna je intonirana na javnom mestu.

9 Italija – Brazil 3:2 (Španija 1982, druga faza po grupama)

Rosi se našao na stubu srama zbog apstinencije u prve četiri utakmice šampionata. Da je Bearcot poslušao javnost, možda bi Italijane ponovo gađali paradajzom po povratku na Fjumićino. Ovako, dočekani su uz najviše državne počasti. Rosi – 1:0. Sokrates vraća Brazil u igru. Rosi – 2:1. Falkao za novo izjednačenje. Rosi 3:2. Leandro gađa glavom, produž… NE. Panterska intervencija Zofa, Italija je šampion sveta. A jedan sasvim obični Paolo Rosi, preko noći postaje ’Il Grande Pablito’.

8 Argentina – Zapadna Nemačka 3:2 (Meksiko 1986, finale)

Bio bi greh da Argentina na tom Svetskom prvenstvu nije završila na najvišem postolju. Maradona je sa dve uzastopne ’dopijete’, počistio Englesku i Belgiju, ali se u finalu prešaltao na ’paker-mode’. Nemci se, po običaju, vraćaju iz mrtvih i za samo šest minuta nadoknadjuju dva gola zaostatka (Rumenige, Feler – Braun, Valdano). Ali što reče Boškov, tamo gde običan igrač vidi stazicu, top klasa vidi autoput. Od 115.000 ljudi na Acteki, Maradona je jedini video način da lopta dođe do Buručage. I znate li u čemu je suštinska razlika između Dijega i Lionela? U tome što je Buručaga pogodio, a Iguain nije.

7 Urugvaj – Argentina 4:2 (Urugvaj 1930, finale)

Iz dvojke u keca. Toliko je bilo tenzije uoči meča, da je belgijski sudija Langenus potpisao polisu životnog osiguranja i iznajmio brod u koji bi mogao da pobegne u slučaju težeg incidenta na Sentenariju. Jedino finale koje je igrano u snežnom ambijentu, donelo je gomilu uzbuđenja i preokreta. Vođstvo Urugvaja (Dorado), prednost Argentine na poluvremenu (Pusel, Stabile) i rapsodiju domaćina u nastavku meča. Čea, Iriarte i Kastro su razgalili 93.000 gledalaca u Montevideu i potvrdili apsolutnu dominaciju Urugvaja svetskim fudbalom. Naime, ’ćeleste’ je bio dvostruki osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama (Pariz 1924, Amsterdam 1928) što se u to vreme smatralo nezvaničnim prvenstvom sveta u fudbalu.

6 Italija – Zapadna Nemačka 3:1 (Španija 1982, finale)

  Italijani imaju dve ’Madridske noći’ u svojoj fudbalskoj istoriji. Onu Interovu protiv Bajerna i ovu nacionalnu protiv Nemačke. Mnogo je legendarnih detalja urezanih u memoriju italijanskog navijača sa utakmice na Santijago Bernabeu. Tardelijev urlik posle gola za 2:0. Radost predsednika Republike Sandra Pertinija („gotovi su, ovo se ne stiže“ na 3:0) i njegova partija karata u avionu sa Zofom, Kauzijom i Bearcotom, uz ’Zlatni globus’ u gro-planu. Povik čuvenog TV komentatora Nanda Martelinija „Campioni del Mondo, Campioni del Mondo, Campioni del Mondo!!!“. Otišli su kao pokajnici, vratili se kao besmrtnici. A Pablito je još jednim golom dogurao do ’Zlatne kopačke’ šampionata.

5 Brazil – Italija 4:1 (Meksiko 1970, finale)

Gostujući nedavno u „Mojih TOP 11“, Dule Savić je napamet izdeklamovao sastav Brazila sa tog Svetskog prvenstva. Feliks, Brito, Karlos Alberto, Pjaca, Everaldo, Klodoaldo, Žairzinjo, Žerson, Tostao, Pele, Rivelinjo. Zvuči kao poema. Najspektakularniji tim svih vremena. Sa pet „desetki“ u navalnom redu. Nije bilo dileme ni u jednom trenutku, čak ni posle izjednačenja Boninsenje. Pele, Žerson, Žairzinjo i Karlos Alberto. Brazil je prva reprezentacija koja je zadržala „Žila Rimea“ u trajnom vlasništvu. Italijane je koštalo iscrpljujuće polufinale sa Nemačkom, ali i čuvena „štafeta“ selektora Valkaređija, koji je jedini na svetu smatrao da Macola i Rivera ne mogu zajedno u tandemu. Genijalac.

4 Engleska – Zapadna Nemačka 2:2, 4:2 (Engleska 1966, finale)

  Nema tog VAR-a koji danas ne bi potvrdio da su Nemci bili u pravu. Videlo se iz aviona da lopta posle šuta Harsta nije prešla gol-crtu. Ali, Tofik Bahramov je bio neumoljiv. Pogodak je priznat i Engleska je postala šampion sveta. Ima i onih koji tvrde da sudija iz Azerbejdžana nije znao engleski i da ga Gotfrid Dinst nije najbolje razumeo. Šta je, tu je. 40 godina kasnije, stadion u Bakuu je dobio ime „Tofik Bahramov“, a inauguracija je organizovana uoči utakmice Azerbejdžan-Engleska. Treba li napominjati da se na spisku specijalnih zvanica našlo i ime Džefa Harsta.

3 Italija – Zapadna Nemačka 1:1, 4:3 (Meksiko 1970, polufinale)

Na zidu stadiona Acteka i dan danas stoji tabla na kojoj piše „El Partido del Siglo“. Utakmica veka. A ništa nije slutilo na dramatičan scenario. Italijani su vodili golom Boninsenje i Jamazaki se spremao da odsvira kraj. Ali je Šnelingeru palo na pamet da se ne može tako prosto u finale Svetskog prvenstva. Matirao je Albertozija u 92. minutu (njegov jedini gol na 47 nastupa za reprezentaciju) i označio početak najuzbudljivijih produžetaka u istoriji fudbala. Miler, 2:1 za Nemačku. Burgnič i Riva, 3:2 za Italiju. Opet Miler, uz grešku Rivere, 3:3. I minut kasnije, upravo Rivera. Iskupio se i podigao Italiju na noge. Prošla je bila ponoć, ali se urlik sa Apenina čuo do Meksiko sitija. I obrnuto.

2 Zapadna Nemačka – Holandija 2:1 (Zapadna Nemačka 1974, finale)

Sudar dve čuvene škole evropskog fudbala. One holandske, ofanzivne i „totalne“, predvođene Johanom Krojfom. I one nemačke, čvrste i snažne, uz dirigentsku palicu Kajzera Franca. Utakmica je počela sa malim zakašnjenjem, jer je sudija Tejlor jedini primetio da nijedan ugao terena nije obeležen korner zastavicom (!?). Holanđani su tokom čitavog turnira briljirali igrom i jednim inovativnim stilom koji je izazivao divljenje kompletnog fudbalskog sveta. Krenuli su u finalu sa centra i držali loptu sve dok Henes nije srušio Krojfa. Penal, Neskens, 0:1. Može li savršeniji početak meča. I nema veze što su Nemci okrenuli rezultat. I nema veze što „provosi“ nisu postali prvaci sveta. Njima je vernost vlastitom stilu bila važnija od bilo kakvog materijalnog priznanja.

1 Urugvaj – Brazil 2:1 (Brazil 1950, finale)

  Brazilci imaju tri tragedije u fudbalskoj istoriji. Mada, ’Tragedija na Sariji’ (poraz od Italije “82) ne može da se poredi sa tragedijama u Rio de Žaneiru i Belo Horizonteu. Tog 16. jula 1950, sve je bilo spremno za veliku feštu. Karavani na ulicama, vatrometi, konfete, karnevali posle utakmice, zlatne medalje za brazilske igrače, panoi sa likovima svetskih šampiona... Samo su zaboravili na jednu sitnicu. Da se Urugvaj neće skloniti sa terena. Balsamovani posle izjednačujućeg gola Skijafina, smetnuli su s uma da im je dovoljan i bod za titulu. Giđa je dao pobedonosni gol i mnogo godina kasnije izjavio: „Frenk Sinatra, Papa i ja smo jedine osobe koje su uspele da ućutkaju Marakanu“. Golman Barbosa je završio na marginama javnog života: „Najteža zatvorska kazna je 30 godina, ali je moja trajala 50“. Selektor Flavio Kosta je emigrirao u Portugal, a defanzivac Danilo, kao i nekoliko hiljada navijača Brazila, pokušao samoubistvo. Proglašena je nacionalna žalost, dok su beli dresovi spaljeni kao simbol prokletstva i zauvek zamenjeni žutim i plavim.

Ostanite kod kuće. Mislite na život.

Pobedićemo!

KRAJ