Ovo nije priča o večerima sa više od 50 poena ili ovacijama prepunog Medison Skver Gardena. Ovo je priča o srčanosti, o opasnom momku koji je branio svoju teritoriju, svoje saigrače i dres koji nosi. Priča o Čarlsu "Hrastu" Oukliju

Ne možete pronaći puno informacija u Čarlsu, osim onih koji se tiču problematičnih situacija u koje je upadao, a kojih nije bilo malo. Malo kasnije ću o tome.

Oukli je tipičan primer "blue-collar" igrača (igrači koje će se istinski potruditi da se dobro oznojite kako biste postigli poen, makar to bio koš iz odbojke ili zicer). Rođen i odrastao u Klivlendu, gde je završio srednju školu. Nakon toga se spustio nešto niže, ka istočnoj obali gde je dobio stipendiju na Virdžinija koledžu. Igrao je u drugoj NCAA diviziji. Tokom nastupa za koledž pokazao je svoju dominantnost u skokovima. To je bila najbolja preporuka za NBA ligu.

Borbeni duh Ouklija je želeo sredinu u kojoj će biti slobodan. Sredina u kojoj ga neće gušiti previše kreativnosti, jer ako nešto nije imao, nije imao kreativnosti u svojim rukama i nogama. Bio je čvrst. Bio je borac. Bio je prvi basketaški igrač. Kao da ga je Rucker Park vajao i gradio njegovu silinu i neustrašivost.

Kada je stigao NBA draft 1985, Čarls je biran od strane Klivlenda, ali je odmah prosleđen put Čikaga kao kompenzacija za draft prava koje su Kavsi ranije dobili. Na istom draftu, sa prve pozicije biran je div sa Džordžtauna, Petrik Juing, sa kojim će Čarls kasnije sklopiti neraskidivo partnerstvo i prijateljstvo.

Mnogi su se tada pitali kako je Oukli došao pre Karla Melouna. Istina je da Kavsi nisu imali previše interesa da uzimaju atraktivnije igrače. Ted Stefien je bio prilično pametan biznismen koji je svaki svoj potez finansijski merio. Tako je izbor pao na Čarlsa, a ne na Melouna. Oukli jeste bio na listi Džezera pre Melouna, jer je Džeri Sloun bio ubeđen da će Karla pokupiti ranije na draftu. U svesci je već bilo precrtano ime Meloun, a zaokružena imena Ouklija, Lija i Veningtona.

Kada je stigao dan drafta, sve je krenulo očekivano. Pet Juing je bio prvi. Vejman Tizdejl, kao najbolja četvorka koledža, je stigao drugi. Onda su usledili drugi, među kojima Šrempf i Kris Malin. Malo po malo, Meloun je padao, Oukli je ostao gore. Bio je idealan kandidat za kompenzaciju koju su Kavsi dugovali. I tako je stigao do Bulsa.

Oukli je krenuo sa klupe kao ruki, kao što bi to bio običaj, osim ukoliko niste imali reputaciju Juinga. Nije projektovan kao prva četvorka Bulsa. To je mirno prihvatio i tada kreće njegova borba za mesto pod suncem. Džeri Kraus je imao velike planove za Bulse te sezone. Stigao je iskusni Džordž "Iceman" Gervin, velika legenda Sparsa. Vulridže je pretio ozbiljno sa trojke. Oukli je postao najbolji skakač ekipe u limitranom broju minuta i istakao kandidaturu za prvu petorku.

Sve što je zamišljeno kao bajka Bulsa, brzo je završila. Majkl Džordan, koji je igrao svoju drugu sezonu, posle impresivne ruki sezone, povredio se. Lom stopala je prekinuo moguću šampionsku sezonu. Bez Džordana, Bulsi su uspeli da stignu do plej-ofa, ali su dobili "metlu" od strane Boston Seltiksa. U plej-ofu je Džordan vratio, ubacivši čak 44 poena u proseku, ali to nije dovoljno za timsku igru Bostona. Bez Gervina kao treće ofanzivne opasnosti, ali i defanzivne, Bulsima je to bio maksimum.

Oukli je podigao svoje proseke i otišao na dabl-dabl učinak u plej-ofu. Time je cementirao svoje mesto u petorci od sledeće sezone. I ne samo to. Čarls je postao svojevrsni telohranitelj Majkla Džordana. U decembru, sezone 1986/87, Bulsi su igrali protiv Hoksa. Džordan je fintirao pas prema Oukliju, stuštio se u reket i zakucao preko ogromnog Tria Rolinsa. Džordan ga je uneo u koš.

Nakon tog poteza, Majk, koji je bio čuven po svom "trash talku" tokom utakmica rekao mu je: "K****, rekao sam ti da ne skačeš". To nije bilo dovoljno Oukliju, već je dodao: "K*****, lepo ti je rekao da ne skačeš", dok je držao uperen prst u lice Rolinsa. Ako sa nekim nije trebalo da ulazite u frku, to su bili Oukli, Mejson i Kolmen. Čarls je polako zauzimao svoju poziciju vodećeg snagatora lige. Pritom je dobio poštovanje Majkla Džordana, već tada najveće zvezde lige.

Oukli je postao jedan od ljudi iz Majkove ekipe. To je bio zatvoren krug ljudi u koga je bilo jako teško ući. On je to uspeo. I dalje stoji priča o događaju koji je usledio kada su se čelnici Bulsa odlučili na trejd. Menjali su Ouklija za veterana Bila Kartrajta. Džordan je danima nakon trejda, sa kojim se ni malo nije slagao, bacao nemoguće pasove ka Bilu, kako bi dokazao da nije sposoban da zameni njegovog čoveka, Ouklija.

Džordan je nastavio da igra nestvarne sezone, dok mu je Oukli čuvao leđa i skakao. Skakao. Skakao. Dabl-dabl je bio kao dobar dan za Ouka. U plej-ofu su opet naleteli na Birdove Seltikse. Džordan i Oukli su bili jedini koji su igrali. Čarls je skočio na 20 poena u proseku i odneo malu pobedu nad Kevinom Mekhejlom. Opet je radila "metla", pa je bila aktuelna priča da Bulsi neće osetiti miris titule dok je Leri Bird u ligi. Bili su blizu istine, ali su Bulsi ipak osvojili titulu neposredno pre povlačenja Lerija Birda.

Čarls Oukli nije preživeo trejd, pa tako ni dočekao titulu u dresu Bulsa. Kako se razvijao Horas Grent tako je uprava Bulsa bila bliža tome da uključi Džordanovog telohranitelja u trejd blok, nego da pokušaju da ga upare sa Horasom Grentom. Taman kada je Pipen zauzeo svoje zasluženo mesto u petorci Bulsa, stigao je trejd. Kao što sam pisao, Džordan je bio izuzetno nezadovoljan. Otišao je čovek koji je brinuo o njemu na terenu. Brinuo da primi što manje udaraca od "Loših momaka" iz Detroita. Primao ih umesto njega.

Oukli se preselio istočnije od Čikaga. Stigao je u najveći grad Amerike. Njujork je dočekao raširenih ruku svog snagatora. Tamo gde je stao u Čikagu, nastavio je u Njujorku. Od 10 sezona koliko je odigrao za Nikse, u svakoj je osetio draž plej-ofa, manje ili više uspešno.

Niksi su imali jako kvalitetan tim koga je sa klupe predvodio Rik Pitino. Juing, kao vođa, imao je pored sebe mladog, perspektivnog pleja Marka Džeksona. Džoni Njuman, kao još jedna zvezda u usponu. Tome bi dodali Džeralda Vilkinsa, koji je bio proglašen za jedinog defanzivca koji je mogao da zaustavi Džordana. Kad na sve to prislonite sirovu snagu Čarlsa Ouklija, dobijete jako ozbiljan tim. Najslabija karika koja ih je koštala je trejd za nekadašnjeg košgetera, Kikija Vandervegea, koji je malo toga pokazao u Niksima.

Niksi su u plej-ofu ispali u drugoj rundi, upravo od Bulsa. Horas Grent i Bil Kartrajt su odneli pobedu nad Juingom i Ouklijem. Tada je uprava počela da trlja ruke. Bili su zadovoljni time što su pokazali da su napravili pravi potez time što su verovali u mladog Grenta dodavši mu iskusto Kartrajta. Pistonsi su u finalu prebili Bulse i svojom dobro poznatom igrom otišli na megdan Lejkersima.

Mnogi tvrde da bi Niksi imali više šansi protiv Pistonsa u fajt igri. Nisu bili daleko od istine. U šestoj utakmici viđena je prava infarkt završnica. Bulsi su poveli četiri razlike samo devet sekundi pre kraja. Oukli je dobio loptu sa strane. Izveo je bacivši pas Juingu. Juing je prosledio do Trenta Takera, koji je igrao gotovo perfektnu utakmicu. Taker se podigao na šut za tri poena. Pritom je bio fauliran. Lopta ulazi kao kap i Taker kompletira igru dodatnim bacanjem za produžetak na samo šest sekundi do kraja.

Naravno, loptu dobija Džordan koga je Mark Džekson izgubio. Ulazi u reket, diže se na šut i biva fauliran od strane Vilkinsa. Majk ubacuje oba bacanja. Hladnokrvno, potpuno siguran u sebe. Niksi trče na poslednjih šut koji dolazi do Njumana, koji potpuno sam promašuje trojku. Tako su Bulsi otišli u finale Istoka. Oukli je odigrao jednu od najlošijih utakmica u plej-ofu, što i ne čudi, jer u tom momentu nije imao glad za osvetom.

Rivalstvo Niksa i Bulsa tih godina postalo je legendarno. Skoro da je bilo jednako rivalstvu Seltiksa i Lejkersa. U tom rivalstvu polako se budila zver u Čarlsu Oukliju. Posle sezone pauze plej-of rivalstva, koje je trajalo u sezoni kako red nalaže, stigao je plejof 1991. U šampionskoj sezoni, Bulsi su rasturili Nikse. Sa 3-0 u seriji završen je novi pokušaj napada na titulu. Oukli je ponovo odigrao loš plej-of.

Era Bulsa je zvanično počela. Džordan je bio apsolutni vladar lige. Oukli je sa setom mogao da razmišlja o svom starom dresu. Polako je shvatao gde se nalazi i da su oko njega talentovani momci koji znaju da ubacuju koševe. Nešto slično kao Denis Rodman, njegova kuća je bila kuća napravljena od skokova. Ofanzivnih i defanzivnih. Temelj svega je bila sirova snaga.

U prvoj rundi, u jednoj rovovskoj borbi, u pet utakmica savladali su Pistonse koji su imali poslednje trzaje šampiona. Došla je na red poslastica. Bulsi su bili spremni. Znali su da ih čeka tuča. Bukvalno tuča, jer nije bilo drugog načina da pobediš Džordana, osim da ga prebiješ toliko da umor "ubije" njegovu lakoću pogađanja koševa.

Ova ekipa Niksa je bila prilično opaka. Tu je bio Ksavijer Mekdenijel, nadimka "Čovek Planina". Entoni Mejson je bio tu. Čarls Oukli je bio tu. Juing je bio tu. Stigao je kao grom iz vedra neba Džon Starks. Džerald Vilkins je pokušavao da opravda svoj nadimak "Jordan Stopper". Oukli je bio uglavnom okrenut skokovima i zaštitom reketa, ali je opet omanuo protiv Bulsa. Džordan im je ubacio 42 poena u sedmoj utakmici i rešio pobednika.

Rivalstvo se nastavilo. Ovog puta sreli su se u finalu Istoka. Skoro nepromenjena ekipa Niksa, osim Vilkinsa, koji je valjda ukapirao da Džordana može zaustaviti samo ako zaustavi sam sebe, napustio je tim. Ovog puta su Bulsi nešto lakše izašli na kraj sa Niksima. Međutim, Oukli je počeo da igra. Ovog puta Čarls je bio na svom nivou, ali je Džon Starks podbacio i tako su se nade ponovo našle u prašini.

Da je ovo rivalstvo legendarno pokazala je sezona 1993/1994, kada su priredili novu, epsku borbu u plej-ofu. Vest da se Džordan povlači odjeknula je, ne samo NBA ligom, već i svetom. Nikome ništa nije bilo jasno, osim onih koji su pratili Džordanov život van parketa. Bulsi su uprkos izostanku najveće zvezde stigli do plej-ofa. U polufinalu su naleteli na Nikse. U sedam utakmica ekipa Njujorka je odnela pobedu.

Ovu seriju je obeležila i masovna tuča baš ispred komesara Dejvida Šterna. Derek Harper je jednim jakim udarcem započeo masovnu razmenu udaraca u čemu su učestvovali skoro svi igrači. Naravno da je prednjačio Džon Starks. Oukli i Mejson su smirivali igrače oba tima, jer je jasno šta bi se desilo da su se njih dvojica razmahali.

Taj plej-of je bio jako iscrpljujuć za sve igrače Niksa. Posle Bulsa, stigli su Pejsersi sa Redži Milerom, poznatim pod nadimkom "Knicker Killer". Oukli je dominirao u finalu Istoka. Pet je popustio malo u plej-ofu, ali tu je bio Big Oak. Zajedno sa Mejsonom se borio neverovatno fanatično protiv Dejla i Antonija Dejvisa. U sedam utakmica Niksi su odneli pobedu.

Kada su svi mislili da su Niksi na korak do titule, isprečio se Hakim. Prognoze su išle u smeru da Rokitsi nemaju dovoljno dugu klupu da se suprostave Niksima. Posebno kada se govorilo o snazi. Niksi su poveli 3:2 u seriji vezavši dve pobede zaredom. Onda je stigla presudna šesta utakmica. Niksi su imali šut za pobedu. Hakim je blokirao Starksa koji je potonuo nakon toga. U sedmoj utakmici je šutirao 2 od 18 i time označen kao glavni krivac zašto Niksi nisu uzeli titulu.

Džordan se vratio.Oukli je i dalje nosio dres Niksa. Ispali su od Pejsersa posle sedam utakmica nakon vrhunske predstave Redžija Milera. Oukli je bio ponajbolji akter tog polufinala, dok je Juing potpuno podbacio u duelu sa Rikom Smitsom. Pet Rajli je rešio da je dosta i digao je sidro kako bi se preselio na jedno sunčano mesto na kome i danas gospodari.

Kako se vratio Džordan, tako se vratilo rivalstvo, ali i dalje nije imao milosti za Nikse. Ovog puta, Van Gandi nije imao rešenja za "Letećeg". Rodman je bio u timu Bulsa i to je bila prava poslastica. Popularni "Crv" je uživao u tome da provocira Ouklija koji bi u svakom momentu bio spreman da se upusti u borbu. Na ovom slučaju se vidi odnos Čarkla i Majkla. Kada bi Džordan prišao i zamolio ga da stanu na loptu, Čarls bi odmah poslušao. Poštovanje između njih dvojice bilo je ogromno. To traje i danas.

Posle sezone 1993/1994, Niksi više nisu uspeli da priđu finalu lige, ali ni finalu konferencije. Dolazili su mlađi, brži, bolji. Igra je postajala drugačija. Snagatori su polako padali u zaborav. Ostali su kao svojevrsni pečat ranih devedesetih. Juing je patio od povreda. Čarls je i dalje skakao, ali kao da to nije bila ista ona sredina u koju je stigao iz Bulsa.

Oukli se pod stare dane preselio severnije. Toronto Reptorsi su dočekali tatu sirove snage. Tamo je brinuo o Vinsu Karteru i Trejsiju Mekgrejdiju. Karter je pričao da im je Oukli prišao i rekao da je njihovo da igraju, ubacuju poene i pruže dobru igru. Njegovo je sve ostalo. Poručio je da "niko neće smeti da ih dira, a i ako neko pokuša on će biti taj koji će stati ispred njih". Vins ističe da kroz celu svoju karijeru nije imao takvu ličnost pored sebe. Čovek koji je bio spreman da se ceo podredi timu i glavnim zvezdama tima. Čovek koji nije imao ego, a imao je pokriće da ga ima.

U poslednjoj sezoni među Reptorsima, stigli su do polufinala lige, gde su u sedam utakmica ispali od Ajversonovih Siksersa, koji su se kasnije našli u finalu protiv Lejkersa. Oukli je sa 37 godina odigrao plej-of za pamćenje. U ekipi gde je bio među poslednjih napadačkim opcijama, ubacio je Siksersima devet poena u proseku tokom serije, uz osam skokova, blokadu i dve ukradene lopte.

Na kraju je odigrao jednu sezonu u svom Čikagu i jednu sezonu sa svojim starim prijateljem, Majklom Džordanom, u Vašingtonu. Našli su se ponovo zajedno, štiteći veteranska leđa jedan drugom. Za Džefa Van Gandija je odigrao jednu sezonu za Hjuston, pre nego što se penzionisao.

To vam je pregled košarkaške karijere velikog Čarlsa Ouklija. Ono što nikako nije za poštovanje je ponašanje čelnog čoveka Niksa, Džejmsa Dolana. Vlasnik Medisona i franšize Niksa očigledno ima dosta toga protiv Ouklija. Ni samom Čarlsu nije jasno o čemu se tu radi i šta ima protiv njega koji je toliko toga dao Niksima. Učestvovao je u jednoj od najuspešnijih era tima iz "Velike jabuke". Događaj koji se dogodio je bio sramotan za Nikse.

Oukli je došao da gleda Nikse. Seo je ispod koša, na mesta blizu terena. U jednom momentu ga je okružilo sedam, osam momaka iz obezbeđenja hale. Zatražili su od Ouka da napusti halu po nalogu Dolana. Čarls je tražio objašnjenje, a dobio je samo povlačenje za odelo. Dobio je nepoštovanje. To je bilo najgore što su mogli da mu urade.

Oukli je udario šamar jednom od njih. Drugog je odgurnuo prilično snažno i ušao u otvoren sukob sa ostalima. Na kraju su ga skoro odvukli iz hale. Dve stvari su smetale Oukliju, što je rekao posle ovog nemilog događaja. Prvi je taj što nisu poslali policajca koji je u hali da ga zamoli da napusti objekat. Rekao je da je uvek slušao policajce, ali privatna obezbeđenja nikada. Druga stvar su bivši saigrači i nekada velike zvezde Niksa.

Dok su njega izbacivali iz hale po Dolanovom nalogu, Latrel Sprivel, Leri Džonson i Bernard King su sedeli zajedno sa Dolanom i sve to gledali. Dolan bi ih doveo privatnim avionom kako bi on izgledao što bolje. Nasledstvo svog oca je preuzeo, ali ne i kulturu Čarlsa Dolana, kome je poštovanje bilo iznad svega. Oukli je čak od Silvera tražio sastanak sa Dolanom, ali mlađi Dolan to uporno odbija.

Podrška Oukliju je stigla od igrača koji je po karakteristikama sličan njemu, Drejmonda Grina. Grin je rekao da Dolan gaji robovlasnički odnos, preko koga su neki spremni da pređu misleći na Sprivela, Džonsona i Kinga. Oukli je zamerao svom dugogodišnjem saigraču i prijatelju, Juingu, što nije iskoristio svoj autoritet kako bi se ova situacija rešila.

Hapšenjem Ouklija i zabranom pristupa, Dolan je prešao crvenu liniju. Ouklija nisu mogli da smire ni po hapšenju, međutim kada ga je Majk nazvao Oukli je došao sebi. Majkl Džordan se na kraju umešao u ceo slučaj i Dolan se izvinio i rekao da se nada da će Oukli biti njegov specijalni gost u Medisonu. Tako se čuvaju leđa prijatelja.

Oukli je čuvao leđa Majku, sada je Majk čuvao leđa Oukliju. Sve ostalo nije uporedivo sa prijateljstvom koje njih dvojica imaju. Ouk ima poštovanje koje je itekako zaslužio.

Još dve legendardne priče se vezuju sa Ouka. Prva je ta da mu je Tajron Hil dugovao solidan novac koji je izgubio tokom kockarskih partija. Ouk je inače jako voleo kazina, čak je u Atlantik sitiju hapšen zbog varanja i zamoljen da više ne dolazi. Ukupan dug Hila bio je 50.000 dolara. Složio se da ga plati u dve rate, što je Oukli prihvatio. Na kraju je doneo samo 10.000 dolara. Oukli je to prihvatio, bar se tako činilo. Onda je tokom sezone, na svakom susretu Reptorsa i Siksersa (a bilo ih je) gađao loptom Hila tokom zagrevanja. Na kraju ga je sačekao posle jednog treninga, propustio ga malo kroz šake, nakon čega je Hil platio ceo dug.

Druga priča je vezana za Barklija. Veliki broj vas zna za Čakija Brauna ili je čuo za njega. Nekad, negde. Čovek drži rekord po broju timova koje je promenio, ukupno 12 (Džim Džekson, Toni Masenburg i Džoe Smit stoje na istoj brojci). Tokom lokauta 1999. godine svi igrači su imali dogovor da se skupe zajedno i potpišu dokument šta žele od lige. Braun je stajao sa Hakimom i pričao o danima u Hjustonu. Malo dalje od njih stajao je Barkli sa, Braunu se činilo da je advokat ili agent, i pričao. Niz hol su zajedno dolazili Derik Kolmen, Entoni Mejson i Čarls Oukli. Sam Braun kaže da je to bio prizor da se uplašiš. Tri ogromna čoveka kojima nisi smeo da se zameriš.

Oukli je pogledao Brauna. Braun se u jednom trenutku uplašio za sebe, jer se setio da su imali jednom nesuglasicu na terenu. Znao je da Oukli pamti kao slon i nikome ne prašta, osim Džordanu. Ouk je prošao Brauna, nastavio ka Barkliju kome je rekao: "Kakva su to s**** o kojima si pričao?"

Barkli ga je nezainteresovano pogledao i nastavio da razgovara sa svojim poznanikom. Oukliju se taj manjak poštovanja nije svideo. Udario je šamar Barkliju toliko jako da se čulo kroz ceo hol. Krenula je tuča, ali su ih brzo razdvojili igrači koji su stajali pored. Tolika je netrpeljivost bila između njih dvojice da se samo čekao trenutak kada će se potući, a tukli su se bilo da je sezona, plej-of ili čak predsezona. Iako Barkli navodno ne zna šta je uzrok lošeg odnosa, dve stvari su u pitanju.

Prva je ta da je pričao svašta o Oukliju u Atlantik sitiju gde je ovaj redovno posećivao kockarnice. Korak ka nepoštovanju, broj 1. Druga je ta da je neprestano kritikovao mlade igrače, ali i igrače uopšte, timove, sve. To je nešto što je Ouk mrzeo. Korak ka nepoštovanju, broj 2. Da bi pokušao da ga vrati na pravi put, udario mu je vaspitni šamar. Odlazeći od Barklija, posle razdvajanja od strane Hakima i Mejsona, Oukli mu je poručio: "Bolje promeni ime. Ja sam jedini Čarls ovde".

Oukli je bio usamljeni heroj jednog vremena. Bio je doslovno telohranitelj Majkla Džordana. Ako bi krenuli na Džordana, čekala bi vas pesnica ili lakat Čarlsa Ouklija. Tako je skakao u vatru za svakog saigrača. Posebno mlade igrače. Bio je veliki tata neke posebne lige. Lige u kome se poštovanje vrednuje više nego bilo šta drugo. Bio je neka posebna vrsta kakve više nema.