Menjao je ligu i na terenu i van njega. Zato je ova kolumna Vladimira Ćuka posvećena upravo njemu, čuvenom vajd-risiveru i ikoni američkog sporta.

Nije bilo lako biti Terel Ovens… Nije bilo lako biti njegov trener… Nije bilo lako biti njegov saigrač… Nije bilo lako biti njegov protivnik… Nije bilo lako. Ništa nije bilo lako ili uobičajeno u životu i karijeri Terela Ovensa. Njegova veličina nije vidljiva samo u nestvarnim hvatanjima, već i njegovom uticaju na NFL i američku kulturu, generalno.  

Izlizana floskula da knjigu ne osuđujete po koricama može se primeniti baš na njemu. Dok ga Leri Ficdžerald nije pretekao pre određenog vremena, Terel Ovens je bio drugi po broju uhvaćenih jardi u istoriji lige iza neprikosnovenog Džerija Rajsa. Trenutno zauzima treće pozicije u broju uhvaćenih jardi i u broju tačdauna iz pasova upućenih ka njemu. Jedan od najvećih koji je igrao ovu igru. Jedan od igrača sa najvećim egom. Ali to valjda ide sa superstarovima - Terel Ovens.  

T.O. je bio arogantan, često sebičan, znao je da nanese veću štetu nego korist svom timu. To bi nam sigurno rekla i anketa, ako bismo je sproveli u američkoj javnosti. Da pitamo Endija Rida ili Stiva Janga, rekli da ne postoji talentovaniji igrač sa kojim su igrali. Lakoća kojom je Ovens hvatao lopte, pretrčavao protivnike, nije odavno viđena na NFL terenima. Njegove fizikalije su bile nestvarne. Mogao je bez problema da igra na više pozicija. Njegova neverovatna inteligencija bi mu to olako omogućila.

Terel je odrastao u Alabami. Otac je imao više dece sa više žena. Bilo je to dosta turbuletno detinjstvo, a on je sve što je doživeo kompenzovao u sportu. Još u srednjoj školi bavio se košarkom, američkim fudbalom, plivanjem i bejzbolom.

Kada je upisao koledž Čatanoga, nastavio je da se bavi svime, osim bejzbola. Ipak, više od svega je voleo američki fudbal, a posebno je voleo da gleda svog idola, Džerija Rajsa. Nije ni sanjao da će samo nekoliko godina kasnije zaigrati upravo u crveno-zlatnom dresu. Čak je nastupio i na NCAA turniru (završnici sezone koledž košarke). Istina, tamo nije prošao zapaženo, jer je bio usredsređen na američki fudbal. Taj sport mu je odavno ušao pod kožu, a tamo ga je "ugurao" i njegov idol. Uostalom, Ovens je i tada nosio broj "80", u čast legendarnog Rajsa.

S obzirom na to da Čatanoga nije imala reputaciju koledža koji bi privukao skaute NFL-a, Ovens je 1996. bio biran tek u trećoj rundi drafta. Njegove molitve su bile uslišene i završio je baš kod svog idola - u San Francisku.

Međutim, tamo nije dobio veliku priliku sve do 1997. i nesrećne povrede prve zvezde tima i čoveka u koga je gledao kao u Boga. Ovens je iskoristio šansu i ekspresno zauzeo mesto prvog hvatača ekipe. Tim potezom trenera Stiva Marijučija, San Francisko je stigao do 13 pobeda u sezoni, a mladi Ovens je polako postajao nova zvezda lige.

Povratkom Džerija Rajsa posle povrede prednjeg ukrštenog i medijalnog kolateralnog ligamenta kolena leve noge (da li može gore?!), Jang je 1998. godine raspolagao trojkom hvatača kakve bi svaki kvoterbek želeo. Te sezone je bacio čak 36 tačdauna, od čega je 14 "isporučio" mladi lav, Terel Ovens. Od tog trenutka je polako počeo da preuzima primat u odnosu na Rajsa. Istakao se ispred svog idola već u trećoj sezoni u ligi. 

U poslednjoj Jangovoj sezoni, 1999. godine, San Francisko je doveo Džefa Garsiju, ali on nije mogao da iznese taj teret, niti je imao talenat svog prethodnika na mestu kvoterbeka. Patnja "49-ersa" bila je ogromna te bolne, tranzicione godine. Rajs je ubrzo rešio da ode posle 16 neverovatnih sezona blistave saradnje sa Jangom, tokom koje su osvojili tri titule. 

Ostao je na istoj obali, samo je crveno-zlatni dres zamenio crno-sivim dresom Rejdersa, uparivši se sa Ričem Genonom. Iako su svi mislili da u starom momku nema više goriva, odigrao je tri sjajne sezone, ali o tome ćemo neki drugi put. Ovo je ipak omaž karijeri velikog "T.O"-a.

Vremenom, Garsija je pronašao svoje mesto u sistemu San Francisku, a Ovens je postao glavna "meta" njegovih dodavanja. Istovremeno, 191 centimetar visoki momak iz Alabame postao je velika zvezda lige i postepeno je počelo da se događa neizbežno - da njegov evo raste i da "probija plafon".

Od tog trenutka, nastaje Terel Ovens koji je postao mnogo poznatiji van terena, nego na terenu. Kršio je pravila slaveći tačdaune jedenjem kokica, plešući sa čirlidersicama, zakucavanjima... Uz to, naglas se žalio da ne dobija dovoljno lopti, a na kraju je počeo da preti menadžmentu franšize suludim zahtevima. Sve to je počelo da stvara lošu sliku o njemu i kod navijača i kod javnosti.

Heri Edvards, tadašnji konsultant u štabu San Franciska, navodi da je Ovens po dolasku u NFL bio najbolji momak koga ste mogli da imate u timu. Kvoterbeka Stiva Janga je oslovljavao sa "gospodine". "Da, gospodine. Ne, gospodine. Jasno, gospodine". Iako ga je Jang više puta zamolio da ga tako ne zove, jer zvuči čudno, Ovens je uvek odgovarao da je to radio zato što ga je na taj način vaspitala baka, koja ga je odgajala. Međutim, sve to je promenjeno kada su autoriteti poput Janga i Rajsa i napustili istočnu obalu.

Baka jeste stvorila izuzetno učtivog mladića, ali posledice teškog detinjstva ipak su stvarale pukotine u njegovom karakteru, koje su postajale sve veće. Majka mu je bila težak alkoholičar, a jednom se toliko napila da je spustila torbu sa celom platom na zagrejanu ringlu i spalila sav novac. Sve to je dosta uticalo na Ovensa i na njegovo ophođenje i manire kada je postao Neko. Sve što je tinjalo dugo u njemu, tada je izbilo napolje. Postao je hodajući vulkan.

Posle uspešnih i manje uspešnih sezona u Frisku, nastupio je period u kome se nije znalo gde će Ovens završiti. 49ersi su želeli trejd sa Rejvensima, dok se Ovens dogovarao sa Iglsima, koji su ga jako teli. Na kraju je sve završeno dobro po Ovensa, jer je kao slobodan agent 2004. godine potpisao za Filadelfiju i preselio se u grad bratske ljubavi. 

Međutim, čim je započeo svoju eru u Iglsima, doživeo je izuzetno ozbiljnu povredu. Tokom utakmice protiv Dalasa, legendardni sejfti Roj Vilijams zaustavio ga je grubo, svojim čuvenim potezom povlačenja za ped sa leđa. To je uzrokovalo tešku povredu članka i fibule. Nešto kasnije je ovaj "trademark" potez Vilijamsa zvanično zabranjen, a mnogi se slažu da je to rušenje Ovensa presudno doprinelo da liga učini taj potez nelegalnim. Eto koliko je veliki i jak uticaj "T.O" imao na ligu.

Nakon tog žestokog starta u decembru 2004. stigle su vesti da će Ovens propustiti celu sezonu, ali je ratnički duh pobedio povredu. I ne samo on, jer je na brzinu oporavka uticao doktor Iglsa, koji ga je uz pomoć specifičnih terapija oporavio da bi mogao da učestvuje na Superboulu 2005, koji su Igsli izgubili od Petriotsa u izuzetno uzbudljivom uzbudljivom finalu.

Samo dve nedelje pre Superboula, sve novine, magazini i TV emisije debatovale su o povredi Ovensa i dilemi da li će igrati u finalu. Stanje njegove noge postalo je tema svih tema. Iako su doktori bili složni u tome da ne bi trebalo da nastupa, T.O. je rekao da je Bog na njegovoj strani. Dobio je savet da presedi finale, ali kao što je bilo očekivano poslušao je "onog gore". Bio je u zelenom dresu, potpuno spreman da pokaže ko je.

Mnogi eksperti su išli ka zaključku da će Endi Rid, majstor taktike, koristiti Ovensa samo kao mamac. Ne da nisu bili u pravu, nego je Ovens bio najbolji ofanzivni igrač ekipe. Veliki Donovan MekNeb bacao je tačdaun dodavanja, ali je bacio isto toliko presečenih lopti, što je protiv Petriotsa bio preveliki luksuz. Ovens je trčao sve moguće rute, ali su lukavi igrači Nju Inglanda puštali kratke i držali čvrsto "backfield".

U momentima odluke, večni kiker Adam Vinatjeri doneo je prednost koju Iglsi nisu uspeli da stignu, uprkos sjajnom Terelovom izdanju. Posle tog poraza, Ovens je rekao šta mu je na duši, a smetalo mu je to što je legendarni kvoterbek Grin Beja Bret Favr posmatran kao junak kada je povređen nastupao na Superboulu, dok su njega označavali kao sebičnog igrača i kritikovali ga.

Odmah nakom Superboul sezone 2004, tenzija je postajala sve veća između uprave, Ovensa i glavne zvezde tima, Donovana MekNeba. Ovens je tražio poboljšan ugovor i dozvolu da nastupa za Sakramento Kingse tokom NBA letnje lige. Kao što se očekivalo, zabranjeno mu je da se tako aktivno bavi košarkom, što je Ovens primio prilično loše. Uprkos politici Iglsa o zabrani izmena ugovora, Ovens i agent su i dalje insistirali. Upravo i to je bio kamen graničnik, na kome su razmažene zvezde lige počele da iznose pretnje poslodavcima da će propustiti trening kampove, pripremne utakmice, pa čak i čitavu sezonu, a sve da bi dobile ugovore kakve su želele.

A, Ovensov ugovor bio je na čak sedam godina i postajao je noćna mora za Iglse. Ovens je postao nepodnošljiv za navijače Iglsa. U avionu je nosio navijački dres Kaubojsa. Kada su ga tokom intervjua pitali da li bi Iglsi bili nepobedivi ako bi imali Favra umesto Mekneba, Ovens se prilično jasno složio sa konstatacijom. Nakon toga bio je suspendovan, da bi ga Iglsi nakon sezone oslobodili iz ugovora. Tu okolnost je sačekao upravo Dalas, 2006. godine.


Dalas je izgledao kao odlična sredina za Ovensa. Najvrednija franšiza, čist mejnstrim NFL-a, dočekala je najvećeg šoumena među igračima. Ono što Iglsi nisu mogli da podnesu, Dalas je i te kako mogao.

U Teksasu su imali iskusnog Drua Bledsoa i potencijalnog, novog vođu Tonija Roma. Napadački su izgledali odlično. Terels Ovens, Teri Glen i Džejson Viten bili su mete koje su mogle da donesu pregršt jardi i tačdauna.

Ovensov povratak u Filadelfiju bio je obeležen paklenim dočekom navijača. Činilo se da će Ovens lako usisati negativnu energiju, da će je pretvoriti u inat i u osvetu koju će gnevno usmeriti ka bivšem timu. Međutim, to se nije dogodilo. Na njegovu nesreću, a na sreću svih na stadionu, odigrao je jako lošu utakmicu. Veliki bes se nakupio u njemu, ali iz toga nije nastalo ništa pozitivno. Štaviše, obnovio je povredu prsta, ali je uprkos savetima doktora da pauzira sezonu samo rekao da zaborave na to i nastavio je da igra.

Romo je imao jako dobru konekciju sa Ovensom tokom prve dve sezone. "Isporučili" su 13 u prvoj, a 15 tačdauna u drugoj, čime je T.O. sa 33 godine predvodio vajd-risivere lige. Kaubojsi su potom u "Wild card" meču izgubili od Sijetla, najviše greškom Tonija Roma prilikom snepa. Pokušao je trčanjem da dođe do tačdauna i pobede, ali je u tom pokušaju oboren. To je bio kraj nadanja Kaubojsa da mogu do Superboula.

U narednoj, drugoj sezoni doživeli su samo tri poraza, ali su opet svoj pokušaj juriša na titulu završili porazom od Džajantsa. Iako su Njujorčane pre toga dobili dva puta, treći put ih je stigao čuveni aksiom NFL-a, da je teško pobediti isti tim tri puta u sezoni.

U trećoj teksaškoj sezoni niOvens ni Dalas nisu ispunili očekivanja. Treći pokušaj juriša na titulu završen je neslavno, sa sedam poraza. Iako je T.O. imao nadu da će i nakon 2008. ostati član Kaubojsa, to se nije dogodilo. Dalas je imao druge planove i Terel je postao slobodan igrač. Bafalo je bio najbrži.

Bilsi su se nadali su se da će Trent Edvards dobiti idealno napadačko oružje, ali su povrede bile glavna kočnica da Ovens svoje veštine upotrebi u korist napretka tima. Posle samo jedne sezone, ugovor nije produžen, pa je Ovens završio među Bengalsima. E, to je tek bilo ludo. Oni su probali da spoje Ovensa i Čeda Džonsona. Dva gigantska ega na jednom mestu nikako nisu mogla da rade zajedno i donesu dobre stvari ekipi.  

Posle Sinsinatija, Ovens je 2010 završio sa NFL-om. U 37. godini.

Nekoliko puta je pokušavao da se vrati. Bio je i dalje željan fudbala, ali više nije postojao tim koji bi mu verovao. Delom zbog svega što je radio tokom karijere, delom zbog slike koju su mediji napravili o njemu. 

Kroz karijeru je postojalo večito rivalstvo dva velika risivera, posle Džerija Rajsa, možda i najboljih ikada. Bili su to Terel Ovens i Rendi Mos. Rendi je bio "dobra faca" lige, Terel je bio ona loša strana. Heroj i zlikovac lige. Mnogi su bili naklonjeniji Mosu, što je bilo razumljivo, iako je bio član franšize koja spada u najomraženije timove lige. Mos je bio poželjan saigrač, Ovens nije. Mos je ćutao i skupljao tačdaune kroz jarde, Ovens se bavio snimanjem realiti emisije. I malo po malo, Mos je postao omiljeni risiver lige, iako je ofanzivno T.O. činio timove značajno boljim nego Mos.

Na primer, procenat uspešnosti hvatanja pasova je ubedjivo na strani Ovensa. Ali Ovens je bio… Ovens.  

Terel je bio stvoren za fudbal. Imao je strašnu radnu etiku i to se jako dobro videlo da njegovom telu. Trenirao je nenormalno mnogo i intenzivno. Radio bi sklekove u skoro svakoj pauzi, bilo da je trening ili igranje bilijara. Isto tako se ponašao na terenu.  

Baveći se ostalim sportovima razvio je niz veština koje su mu pomogle da stvore velike probleme protivničkim "backfield" defanzivcima. Bio je previše snažan za kornerbekove, a dovoljno snažan za sejftije. Sigurnost koju je imao u rukama, kao i skočnost, samo je dodatno uticala na to da postane najbolji risiver svog vremena.  

Pored sve magije koju je priredio igri koju toliko ljudi obožava, Terel Ovens će ostati upamćen po sijaset događaja koji su obeležili njegovu karijeru od kojih su neki opisani kroz tekst, neki nisu, kao igranje na logou Kaubojsa prilikom postizanja tačdauna, do imitiranje rituala Reja Luisa, dočeka novinara ispred kuće dok radi sklekove na benč klupi (to je onaj događaj kada ga je Endi Rid oterao kući posle media day-a, pa je Ovens kada je video novinare, kombije i helikoptere rešio da se dokaže kao zaista "luda glava"). 

T.O. je jedan od najvećih koji su igrali ovu igru. Ikada. Isto tako, postao je i najveći zabavljač koga je igra videla. Sve je više zabavljača i igrača koji traže pažnju, ali će Terel Ovens ostati pionir ove igre gledajući obe perspektive. Samu igru i onu zabavnu stranu. Jer na kraju, NFL nije samo igra, više je od toga. To smo videli i na najsvežijem primeru Antonija Brauna, koji je čak prevazišao i samog Ovensa, pa se T.O. javio da podrži svog “brata”. 

Za sobom je palio i spalio mnoge mostove, pa čak i onaj na kome se proslavio kao igrač. Terel Ovens je igrač koji je najbolje znao da pleše u ritmu NFL kulture i zadao je zadatak svima koji dolaze posle njega.